Три ђачка дана на екскурзији скупља од 10 дана летовања у Грчкој!За тродневну екскурзију ученика осмог разреда родитељи морају да издвоје бар половину просечне месечне плате
Тродневно путовање по Србији у појединим школама кошта чак 15.000 динара, док дводневну екскурзију у неким школама деца плаћају више од 10.000. Колико су ове цене „надуване“, најбоље говори податак да за исте паре можете у овом периоду летовати 10 дана у Грчкој!
Уносан бизнис
Организатори ђачких путовања, која су за многе постала недостижна, високе цене правдају наставничким дневницама, које износе од 550 до 1.000 динара дневно по ученику, трошковима изнајмљивања
Директорка узела дневницу од 2.500 евра
Поједини директори школа не презају да себи „наместе“ путовање на сваку ђачку екскурзију и тако зараде и по неколико хиљада евра.
– Директорка једне београдске гимназије била је са својим ђацима на екскурзији у Риму, две смене по осам дана, и наместила себи зараду од дневница у износу од 2.500 евра – открива Миодраг Сокић.
Представници просветних синдиката тврде да су екскурзије одавно постале уносан бизнис у којем свако узима свој део колача.
– У овај посао укључено је двадесетак туристичких агенција, али и многи „посредници“ који се уграђују у коначну цену екскурзије, пре свих директори школа, без чијег одобрења ниједно путовање не би могло да се реализује – тврде у синдикату.
Примера ради, ученици из једне новобеоградске основне школе морали су да издвоје 15.000 динара за три дана боравка у хотелу „Лепенски вир“ у Кладову. Позвали смо рецепцију овог хотела и добили информацију да три дана боравка уз пун пансион коштају 6.206 динара. Колико је цена за ово ђачко путовање непримерена, најбоље говори податак да за исту суму можете боравити три дана у некој од европских метропола – Прагу, Бечу или Будимпешти, али и провести чак десет дана у Грчкој!
– Десет ноћења у првокласним, комфорним апартманима на Закинтосу у Грчкој, са превозом, кошта у јуну 11.398 динара. Исту суму платићете и за боравак на острву Евија, као и на Тасосу – каже Тања Живанов из „Вива тревела“.
Сокић: Профит на првом месту
Миодраг Сокић већ годинама упозорава да екскурзије више не служе својој сврси, већ искључиво профиту.
– На излетима и екскурзијама за основце и средњошколце годишње се „обрне“ око 50 милиона евра! Није тајна да 25 одсто профита од туризма долази управо од екскурзија. Због тога сви жмуре на једно око на бројне неправилности које се јављају приликом организације ђачких путовања. Нажалост, организаторе занима само зарада, док је интерес деце на последњем месту – упозорава Сокић.
Родитељи гласно негодују због папрено скупих ђачких путовања.
– Мој старији син је осми разред, а млађи шести. Старијем сам екскурзију платила 15.000 динара, док је млађи ишао на једнодневни излет који нас је коштао 6.000 динара. Али наши трошкови се на томе не завршавају. Морала сам обојици да дам џепарац, купим им грицкалице за пут, допуним картице на телефону и на крају ми је на све то отишла цела плата. Страшно – прича за Информер Наташа Николић из Београда.
Ништа боље нису прошли ни родитељи чија деца иду у београдску Основну школу „Бранко Радичевић“. Они су за дводневни излет на Копаоник, уз обилазак Ђавоље вароши, морали да издвоје 10.088 динара.
– Само путовање нас је коштало 8.988 динара, плус наставничка дневница, која дневно износи 550 динара по детету, значи 1.100 динара за два дана. Овако папрена цена за дводневно путовање до Копаоника је чист безобразлук, али како да не пустим дете на екскурзију? Задужила сам се да бих све то исфинансирала – каже Марија Поповић, мајка ученице седмог разреда у ОШ „Бранко Радичевић“.
Притисак на родитеље
50 милиона евра се „обрне“ на излете и екскурзије за основце и средњошколце
Професор Миодраг Сокић из Форума београдских гимназија каже да дестинацију на коју ће путовати основци бира Савет родитеља, али најчешће под утицајем директора, који лобирају за одређене туристичке агенције.
– Савет родитеља је у Правилнику о екскурзијама замишљен као неко ко доноси одлуку где ће се путовати на екскурзију. Међутим, у Савету је по један родитељ из сваког одељења и то тело није репрезентативан узорак, па самим тим ни легитиман. Половина њих који седе у тим саветима никада и не долази на састанке. Друга половина доноси одлуке након инструкција које добију од директора школе, а као противуслугу остварују неки свој лични интерес – истиче Сокић.
Извор: Овде