Tri đačka dana na ekskurziji skuplja od 10 dana letovanja u Grčkoj!Za trodnevnu ekskurziju učenika osmog razreda roditelji moraju da izdvoje bar polovinu prosečne mesečne plate
Trodnevno putovanje po Srbiji u pojedinim školama košta čak 15.000 dinara, dok dvodnevnu ekskurziju u nekim školama deca plaćaju više od 10.000. Koliko su ove cene „naduvane“, najbolje govori podatak da za iste pare možete u ovom periodu letovati 10 dana u Grčkoj!
Unosan biznis
Organizatori đačkih putovanja, koja su za mnoge postala nedostižna, visoke cene pravdaju nastavničkim dnevnicama, koje iznose od 550 do 1.000 dinara dnevno po učeniku, troškovima iznajmljivanja
Direktorka uzela dnevnicu od 2.500 evra
Pojedini direktori škola ne prezaju da sebi „nameste“ putovanje na svaku đačku ekskurziju i tako zarade i po nekoliko hiljada evra.
– Direktorka jedne beogradske gimnazije bila je sa svojim đacima na ekskurziji u Rimu, dve smene po osam dana, i namestila sebi zaradu od dnevnica u iznosu od 2.500 evra – otkriva Miodrag Sokić.
Predstavnici prosvetnih sindikata tvrde da su ekskurzije odavno postale unosan biznis u kojem svako uzima svoj deo kolača.
– U ovaj posao uključeno je dvadesetak turističkih agencija, ali i mnogi „posrednici“ koji se ugrađuju u konačnu cenu ekskurzije, pre svih direktori škola, bez čijeg odobrenja nijedno putovanje ne bi moglo da se realizuje – tvrde u sindikatu.
Primera radi, učenici iz jedne novobeogradske osnovne škole morali su da izdvoje 15.000 dinara za tri dana boravka u hotelu „Lepenski vir“ u Kladovu. Pozvali smo recepciju ovog hotela i dobili informaciju da tri dana boravka uz pun pansion koštaju 6.206 dinara. Koliko je cena za ovo đačko putovanje neprimerena, najbolje govori podatak da za istu sumu možete boraviti tri dana u nekoj od evropskih metropola – Pragu, Beču ili Budimpešti, ali i provesti čak deset dana u Grčkoj!
– Deset noćenja u prvoklasnim, komfornim apartmanima na Zakintosu u Grčkoj, sa prevozom, košta u junu 11.398 dinara. Istu sumu platićete i za boravak na ostrvu Evija, kao i na Tasosu – kaže Tanja Živanov iz „Viva trevela“.
Sokić: Profit na prvom mestu
Miodrag Sokić već godinama upozorava da ekskurzije više ne služe svojoj svrsi, već isključivo profitu.
– Na izletima i ekskurzijama za osnovce i srednjoškolce godišnje se „obrne“ oko 50 miliona evra! Nije tajna da 25 odsto profita od turizma dolazi upravo od ekskurzija. Zbog toga svi žmure na jedno oko na brojne nepravilnosti koje se javljaju prilikom organizacije đačkih putovanja. Nažalost, organizatore zanima samo zarada, dok je interes dece na poslednjem mestu – upozorava Sokić.
Roditelji glasno negoduju zbog papreno skupih đačkih putovanja.
– Moj stariji sin je osmi razred, a mlađi šesti. Starijem sam ekskurziju platila 15.000 dinara, dok je mlađi išao na jednodnevni izlet koji nas je koštao 6.000 dinara. Ali naši troškovi se na tome ne završavaju. Morala sam obojici da dam džeparac, kupim im grickalice za put, dopunim kartice na telefonu i na kraju mi je na sve to otišla cela plata. Strašno – priča za Informer Nataša Nikolić iz Beograda.
Ništa bolje nisu prošli ni roditelji čija deca idu u beogradsku Osnovnu školu „Branko Radičević“. Oni su za dvodnevni izlet na Kopaonik, uz obilazak Đavolje varoši, morali da izdvoje 10.088 dinara.
– Samo putovanje nas je koštalo 8.988 dinara, plus nastavnička dnevnica, koja dnevno iznosi 550 dinara po detetu, znači 1.100 dinara za dva dana. Ovako paprena cena za dvodnevno putovanje do Kopaonika je čist bezobrazluk, ali kako da ne pustim dete na ekskurziju? Zadužila sam se da bih sve to isfinansirala – kaže Marija Popović, majka učenice sedmog razreda u OŠ „Branko Radičević“.
Pritisak na roditelje
50 miliona evra se „obrne“ na izlete i ekskurzije za osnovce i srednjoškolce
Profesor Miodrag Sokić iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da destinaciju na koju će putovati osnovci bira Savet roditelja, ali najčešće pod uticajem direktora, koji lobiraju za određene turističke agencije.
– Savet roditelja je u Pravilniku o ekskurzijama zamišljen kao neko ko donosi odluku gde će se putovati na ekskurziju. Međutim, u Savetu je po jedan roditelj iz svakog odeljenja i to telo nije reprezentativan uzorak, pa samim tim ni legitiman. Polovina njih koji sede u tim savetima nikada i ne dolazi na sastanke. Druga polovina donosi odluke nakon instrukcija koje dobiju od direktora škole, a kao protivuslugu ostvaruju neki svoj lični interes – ističe Sokić.
Izvor: Ovde