Prelamanje svetlosti je pojam sa kojim se svakodnevno srećemo iako možda toga i nismo svestni. Recimo, kada stavite prst u vodu, on izgleda kraće. Noge vam izgledaju kraće kada stojite u vodi nego kada iz nje izađete. Šerpa izgleda pliće kada se u nju sipa voda. Sve ovo je posledica pojave prelamanja svetlosti koja se događa na površini između dve sredine različitih gustina.
Brzina svetlosti je najveća poznata brzina u prirodi. Ona iznosi približno i najveća je u vakuumu. Dok se svetlost kroz vazduh prostire približno istom brzinom kao u vakuumu, brzina prostiranja svetlosti u drugim sredinama kao što su voda ili staklo je manja (u vodi , u staklu . Kada svetlosni zrak, krećući se kroz vazduh, padne na mirnu površino vode on skreće sa svog pravca kretanja i prelama se u vodi. Dakle, pojava promena pravca kretanja svetlosnih zraka, koja je posledica promene brzine svetlosti u datoj sredini, naziva se prelamanje svetlosti, ili refrakcija. Pod kojim uglom će se svetlost prelomiti pri prelasku iz jedne u drugu sredinu zavisi od upadnog ugla ali i od indeksa prelamanja sredina. Indeks prelamanja neke sredine predstavlja odnos brzine svetlosti u vakuumu u odnosu na tu sredinu:
n= (brzina svetlosti u vakuumu) / (brzina svetlosti u datoj sredini)
Pogledajte kako se svetlost prelama na površinama vode, vazduha, stakla ili nekog drugog materijala koji vi izaberete (izborom indeksa prelamanja), i izmerite koliki je intenzitet svetlosti nakon prelamanja. Proverite šta se dešava kada svetlosni zrak prođe kroz različite prizme.
| Preuzmi! |