Kada se naš mališan loše ponaša, moramo znati – takvo ponašanje nije promišljeno, već impulsivno, vođeno emocijama. Malo je verovatno (skoro nemoguće) da umirimo dete preteći mu, upozoravajući na posledice ili odbrojavanjem. Zapravo, svaka od ovih „tradicionalnih“ strategija pogoršava stvari, jer čini da se dete oseća kao da smo protiv njega. Zbog toga mu je još neprijatnije, preplavljeno je emocijama i može se osetiti „zaglavljeno“.
Kada se dete nalazi u takvom stanju uma, tražiti od njega da bira između kazne i toga da se povinuje nije pošteno, a pomalo je i okrutno. Kako možemo očekivati da deca reaguju logično kada nisu pri zdravom umu?
Evo nekoliko preporuka za pružanje pomoći deci koja im je potrebna:
Oduzmite mu igračku samo ako može da se povredi
Kada je dete nezadovoljno, plače, vrišti i ne smiruje se, prva stvar koja nam pada na pamet jeste pretnja – da ćemo mu oduzeti igračku. Međutim, oduzimanje igračke ne treba da bude u svojstvu kazne. Uzmite i odnesite igračku samo ukoliko je ne koristi bezbedno i to mu recite: uzimam jer možeš da se povrediš/da povrediš nekog drugog/polomiš igračku/oštetiš prozor itd. Dete će, naravno, prigovoriti, ali osetiće pravičnost u tome – naročito ako nastupimo mirno, a ne iznervirano i emotivno.
Kako postupamo ovde u stvari? Primećujemo da im je potrebna pomoć u samokontroli, a mi im čuvamo leđa. „Moram da te čuvam.“ Naš stav i postupci su suprotni od kaznenih.
Dete nije u stanju da napravi izbor, treba mu naše vođstvo
Verovatno ste se već našli u toj situaciji: dete je uznemireno, plače, ne smiruje se. Ponudite mu dve prihvatljive opcije za konkretnu situaciju, a ono bira treću, naravno – neprihvatljivu. Šta učiniti?
Za početak, dovoljno je uvideti da dete jasno pokazuje da nije u stanju da donosi razumne izbore. Umesto toga, potrebna mu je pomoć da isprati naša uputstva (šta god to bilo). Ovo će često zahtevati od nas da uradimo nešto fizičko, kao što je hvatanje naše dece za ruku i pomoć da odu negde, blokiranje opasnog ili neprikladnog ponašanja, itd. Uradite to odmah i pre nego što budete ljuti ili frustrirani.
Imaš još 5 minuta…
Čuvenih 5 minuta! Koliko puta ste samo uradili to. Date detetu vremensko ograničenje – još 5 minuta igre i idemo, imaš 5 minuta da se obuješ/obučeš/opereš zube/skupiš igračke (nastavite niz) i na kraju tog vremena – na istom ste, samo što ste izgubili 5 minuta!
Istina je da dete ne može da se sabere i smiri, jer sat otkucava. Potreban mu je roditelj koji može da vidi da je izgubljen i da mu pomogne da krene napred, što često podrazumeva smirenje, fizičke radnje kao što je podizanje i nošenje u spavaću sobu ili iz kade, pomoć sa pertlama itd.
Vreme popodnevne dremke ili vreme za spavanje
Dete plače, udara se, kenjka, prigovara, jer je vreme za popodnevnu dremku ili spavanje? Nije tajna, ovo su najbolji „termini“ za izazovno ponašanje! Zato budite spremni, samouvereno ga vodite kroz ono što treba da uradi, definitivno nemojte pregovarati ili mu davati izbore ili mu dozvoliti da odugovlači. Otpratite ga do njegovog kreveta.
Šta kad dete uzme neku vašu stvar i odbije da je vrati?
Verovatno vam neće trebati mnogo vremena da se prisetite situacije u kojoj vam vaše uplakano, besno i uznemireno dete skine naočare s lica ili uzme ključeve sa stola, na primer, i odbija da vrati.
Ovakav postupak deluje kao da kaže: „Upomoć, izgubio sam kontrolu nad svojim impulsima! Postajem zloća! Odvedi me uskoro u krevet. Preumoran sam!”
Možda ćemo nastupiti impulsivno i pripretiti: vrati mi ili ću ja morati da uzmem nešto tvoje! Samo, treba imati u vidu, ovo nije svađa u školskom dvorištu sa vršnjakom, s druge strane je dete kome je potrebna mama da nadjača njegove nezrele impulsivne postupke i da mu odmah uzme naočare/ključeve iz ruke sa samopouzdanjem i ljubavlju. Mogli biste se čak i našaliti: „To je bilo veoma brzo!“ A onda mu pomozite da se što pre odmori.
Ako mu otmete i naočare i uzmete neku njegovu igračku, onda shvatate lično njegovo ponašanje umesto da ga vidite kao svoje malo preplavljeno dete.
Budite tu za svoje dete
Na kraju, dete izražava neka osećanja koja pokreću njegovo ponašanje. Ovo je veoma pozitivno. Nemojte samo izaći iz sobe i ostaviti ga da plače. Bilo bi bolje da ostanete sa njim, ali ne u besnom ili frustriranom stanju.
Kada se dete smiri – porazgovarajte o posledicama
Uz razumevanje da nerazumno ponašanje dolazi sa nerazumnog mesta, idealno ćemo oprostiti incidente i pustiti ih. Porazgovarajte sutradan s detetom o situaciji, ali ne ponavljajte previše. Zamislite kao da je vaše dete hodalo u snu. Ne bismo osuđivali, krivili i ponavljali priču o ponašanju koje je pokazalo dok je hodalo u snu. Sa svojom nerazvijenom kontrolom impulsa, mala deca su često sklona da deluju na ovaj način zbog sličnog nedostatka svesti. Dakle, kao roditelji treba da budemo „veći“, da pustimo to i krenemo dalje.
Od pomoći je da preformulišemo očekivanja oko tipičnog ponašanja mališana. Roditeljstvo je težak posao i svi zaslužujemo da se osećamo dobro gradeći vezu sa decom.
