Pre nekoliko dana ste na našem sajtu mogli da pročitate intervju sa prof dr Nadom Korać, profesorom psihologije i psihoterapeutom. Tom prilikom odgovorila je na naša pitanja koja se tiču dečjih osećanja i načina na koji prolaze kroz ovu situaciju u kojoj se nalazimo. Ono o čemu tada nismo govorili jeste njena knjiga Lavirint koja je zapravo odličan način da deca i roditelji provedu kvalitetno zajedničko vreme.
Možete li našim čitaocima reći kakva je to knjiga i kome je namenjena?
Da, zanimljivo je i veoma ohrabrujuće to što smo tokom ovih mučnih nedelja videli mnogo toga – svako u svojoj okolini, a i u medijima i na društvenim mrežama. Pritešnjeni ‘kućnim pritvorom’, a zastrašivani i sistematski sluđivani svime što dolazi izvan njega, roditelji su bili podstaknuti da izmišljaju razne načine da svojoj deci, a i samima sebi, život učine bar podnošljivijim, ako ne i lepšim, boljim i kvalitetnijim. To je velika dobit i za decu i za njih, i ta dobit daleko prevazilazi ovu situaciju. Jer onda kad se, kao roditelj, zapitam šta bi u ovoj situaciji stvarno moglo da zainteresuje moje dete, da ga opusti, razveseli, omogući mu da se intelektualno aktivira, da ga nečemu nauči… to je trenutak za kakav u uobičajenim životnim okolnostima retko imamo priliku ili ga naprosto teže prepoznajemo, jer nam je svakodnevno pažnja usmerena na mnogo raznih strana. Ako smo u nekom takvom trenutku uspeli da stvarno dopremo do svog deteta – a to će svaki istinski zainteresovan roditelj lako prepoznati – znaćemo kako da to radimo i ubuduće. Naglašavam: KAKO.
Stvar je, dakle, u tome da iz ovakvih situacija ponesemo sećanje na te trenutke stvarnog povezivanja sa detetom – na to kako smo se tim trenucima zajedno radovali. Čemu smo se radovali zapravo je manje bitno – za različitu decu i različite roditelje to mogu biti različite stvari. Pa evo, za neku decu i neke roditelje, možda će takav povod za povezivanje dati moja knjiga Lavirint – odabrani grčki mitovi za čitanje i prepravljanje.
Lavirint se sastoji od 20 mitoloških priča, predstavljenih na neobičan način: svaka priča je ispričana do određene tačke, a dete se poziva da je samostalno završi. Ovo je za njega podsticaj da logičkim zaključivanjem dođe do rešenja, ili da izmašta ono koje mu deluje najprikladnije, najpoželjnije, najzanimljivije… Ovakva intelektualna i emocionalna uključenost podstiče detetovu kreativnost i veštine rešavanja problema, kao i interesovanje za grčku mitologiju.
U drugom delu knjige data su rešenja za svaku od priča. Gde god za to ima osnova, priče se pozivaju na izraze iz grčke mitologije koji se koriste u svakodnevnom životu (Ahilova peta, Prokrustova postelja, Pandorina kutija, itd).
Knjiga je prvenstveno namenjena deci osnovnoškolskih uzrasta (8 – 12 godina), ali se može čitati i mlađoj deci. Starijoj deci, pa i odraslima, ona može biti zanimljiva kao podsetnik na priče koje su im već poznate i kao podsticaj za dalje upoznavanje grčke mitologije.
Pošto je ovako koncipiran, Lavirint može biti povod za različite samostalne i/ili zajedničke aktivnosti. Sugestije za neke od njih date su u uvodnom tekstu, pod naslovom: Kako da čitaš ovu knjigu. Sigurna sam, međutim, da bi svaki roditelj, već prema uzrastu, sklonostima i interesovanjima svog deteta ili dece, pronašao neki svoj pristup. Evo ovde se može pogledati kako Lavirint izgleda iznutra: osim sadržaja i uvoda, mogu se pročitati prve tri priče, ali samo njihovi prvi delovi.
Rešenja se mogu naći samo u knjizi, koja je dostupna i u štampanom i u elektronskom obliku. Iako ja mnogo više volim štampane knjige, ove elektronske su možda zgodnije sada kad ima smisla nastojati da se dodirivanje različitih površina svede na minimum.
Pošto bih ipak volela da vaši čitaoci mogu da vide kako izgledaju te priče iz dva dela, evo daćemo im mogućnost za to. Pre nekog vremena sam, naime, napisala još jednu knjigu, na potpuno isti način kao i Lavirint, ali sa novim pričama. Knjiga se zove Mala mitološka radionica i, pošto još nema izdavača, podeliću s vašim čitaocima jednu od priča. Priča se zove Dedal i Ikar – San o krilima i slobodi. Ta priča je u ovom trenutku posebno zanimljiva, jer kao da je pisana za njega: ona je, između ostalog, tematizacija odnosa deteta prema roditeljskim upozorenjima, izrečenim iz brige za njegovu dobrobit. Takođe, ona se vrlo zgodno povezuje s prvom, naslovnom pričom iz Lavirinta – koju će vaši čitaoci lako naći na ovde dostupnom sajtu izdavača te knjige.
Evo, najpre, prvog dela te nove priče. Vaši čitaoci su prvi koji imaju mogućnost da je pročitaju.
DEDAL I IKAR – San o krilima i slobodi
Da, Dedal iz ove priče je isti onaj Dedal koji je za kritskog kralja Minosa sagradio Lavirint. Ako još ne znaš kakva je to građevina bila, ko je u njoj bio zatočen i šta se važno tamo dogodilo, sve to možeš saznati iz knjige koja se, kao i ta građevina, zove Lavirint.
Dedal je bio najveći graditelj svog vremena, a ujedno i vajar i kamenorezac. Slavu je stekao u svojoj rodnoj Atini, mnogo pre nego što je dospeo na Krit. Na tu slavu je bio jako ponosan i ljubomorno ju je čuvao. Toliko ljubomorno da nije mogao da podnese da mu se iko približi u umećima i veštinama kojima je suvereno vladao. Taj strah da će ga neko prevazići bio je toliko veliki da ga je pretvorio u zločinca: svog pametnog i darovitog sestrića Tala ubio je iz ljubomore što je izumeo šestar, testeru i grnčarski točak! Iako nije hteo da prizna taj strašni zločin, Dedal je u Atini osuđen za ubistvo, ali je uspeo da pobegne. Posle nekog vremena lutanja dospeo je na ostrvo Krit, pod zaštitu kralja Minosa. Tamo je sagradio Lavirint i proslavio se darovitošću i umećem, ali mu je život pod Minosovom vlašću, na ostrvu sa svih strana okruženom morem, postao nepodnošljiv. Počeo je da sanja o bekstvu… I – dosetio se! Napraviće krila, da, prava pravcata krila od ptičjeg perja, za sebe i za svog malog sina Ikara! I niko više, nikad, neće moći da ih spreči da odu tamo gde žele…
Napravio je Dedal krila, pažljivo ređajući ptičja pera, stepenasto od najmanjeg do najvećeg, povezao ih koncem i zalepio voskom. Krila je zatim pažljivo namestio, najpre sebi, i pokazao Ikaru kako da s njima nađe ravnotežu, kako da maše i da se vine u vazduh. Pre nego što je mala krila namestio Ikaru, zagrlio ga je i rekao mu nešto što mu je moglo sačuvati život. Ikar ga, nažalost, nije poslušao… Šta je to Dedal rekao Ikaru? Pre nego što u drugom delu knjige pronađeš odgovor, pokušaj da zamisliš šta bi tebi, u takvoj situaciji, rekao neko ko te mnogo voli i brine za tvoj život.
Kraj ove priče je vrlo zgodan povod za razgovor s detetom, koji bi roditelju mogao otkriti kako dete doživljava njegova upozorenja i opomene i kako se prema njima odnosi. Budući da je to jedna od najvažnijih tema u odnosima roditelja i dece, ponekad životno važna (baš kao u ovoj priči), dobiti od ovakvog razgovora mogu biti veoma značajne. U rešenju koje sledi, čitaoci će naći neke moguće pravce kojima bi razmišljanje i razgovori o ovoj važnoj temi mogli da se nastave. Ali, pre nego što ga pročitajte pokušajte odgovor da pronađete sami.
DEDAL I IKAR – San o krilima i slobodi (Rešenje)
“Leti, sine moj, uvek srednjim putem! Ako letiš suviše nisko, možeš krilima dotaći vodu, pa će se krila natopiti a ti ćeš zajedno s njima potonuti. Ako letiš previsoko, možeš se suviše približiti suncu i krila će se zapaliti! Zato uvek leti srednjim putem između vode i sunca, prateći moj put.” Ovo su bile poslednje reči koje je Dedal izgovorio svom sinu. Ponesen plavetnilom i beskrajem neba i mora, zaboravio je Ikar očeve reči i vinuo se visoko, visoko … U trenutku kad se Dedal okrenuo da vidi da li ga prati, Ikar se već suviše približio suncu i vosak kojim su krila bila zalepljena od toplote se istopio. Krila su se raspala i dečak se sunovratio u more. Kad je Dedal ugledao perje kako pliva po površini mora, spustio se na obližnje ostrvo, na koje je more ubrzo izbacilo Ikarovo beživotno telo. To ostrvo, na kome je ojađeni otac sahranio svog sina, nalazi se u Egejskom moru i otad se zove Ikarija.
U nekim knjigama piše da je ovaj tragični događaj bio Dedalova kazna za ubistvo sestrića Tala. Ova priča, jedna od najpoznatijih u grčkoj mitologiji, dobar je povod i za razmišljanje o roditeljskim savetima: slušati ih uvek, bez pogovora, ili ne baš uvek? Pre svega, da li ih uvek razumeš? Ako ih razumeš, ali ih ne slušaš, kako ćeš se se sačuvati od opasnosti? Ako ih ne razumeš, ali ih slušaš, kako ćeš naučiti da samostalno odlučuješ? Kako da uživaš u slobodi a da ne dovedeš sebe u opasnost? I još mnogo, mnogo pitanja o opreznosti i slobodi…