Nekada davno decu su čuvali anđeli. Pazili su da ne padnu s trešnje, da se ne ubodu bosom nogom na trn, da se ne okliznu u potoku, da ne zalutaju u šumu…
Ako bi se anđeo čuvar previše zaneo pesmom ptica ili mirisom cveća dešavale su se male nezgode. Ali, to je bilo retko.
Zahvalna deca želela su da zagrle i poljube Boga, pa su skakala da Ga dohvate. A pošto je bilo toliko toga na čemu treba zahvaljivati deca su skakala po ceo dan, a njihova vesela graja čula se do sedmog neba.
A onda… E, onda su njihovi roditelji prodali kuću u selu i kupili stančić na spratu u gradu. Dobri anđeo je učio decu da na svemu, pa čak i na tome, treba da zahvale Bogu, ali – komšijama se to nije svidelo.
Tata je hteo tišinu kad dođe s posla, a mama se mnogo sekirala zbog novog nameštaja.
A deca ko deca, čiste dušice – zahvaljivala bi Bogu po ceo dan! Tako ih je učio anđeo.
Naljutiše se tata i mama – dadoše anđelu otkaz! Traže boljeg čuvara – nekog ko će da smiri decu. Ne prođe mnogo – primiše drugog u službu.
Da je crn – crn je, da je ružan – ružan je. Ni rogovi mu ne fale. A rep – kus.
Sa stočića skide „dosadnu“ porodičnu ikonu, a umesto nje stavi čarobnu kutiju. A kutija svira, peva, šareni se! Pritisneš li jedno dugme – vidiš slonove u Africi, drugo – već si na dnu mora, na trećem trče za loptom, na četvrtom javljaju kakve su cene na pijaci…
Sede deca ko kipovi, ne čuju se, ne dišu, preskaču ručak (ili domaći), ali skupocene nove stolice više ne. Svi su mirni i zadovoljni – i deca, i roditelji, i komšije.
Izgleda da crni čuvar nema mane. Ali, ipak ima – mnogo se plaši krsta! A njegov beli prethodnik naučio je decu da se krste. Šta ako sastave tri prsta i… O, ne! To ne sme da se desi!
Zato im je postavio još jednu čarobnu kutiju, u spavaću sobu. I malu telefonsku u džep. Sve tipka do tipke!
Da tri prsta nikada ne budu slobodna za krst!
A beli anđeo još uvek leti oko prozora. Jer mnogo voli decu. Čak je uspeo da se prikrade i da na čarobne kutije za zamrzavanje dece ubaci po jedno svoje dugme.
Pa ako ga neko dete slučajno pritisne otopiće se i moći će opet da se krsti, da trči, da radi, da voli, da deli, da zapeva Bogu, da poleti molitvom do samoga neba!
Na tom dugmetu piše – isključi.
Zahvalna deca želela su da zagrle i poljube Boga, pa su skakala da Ga dohvate. A pošto je bilo toliko toga na čemu treba zahvaljivati deca su skakala po ceo dan, a njihova vesela graja čula se do sedmog neba.
A onda… E, onda su njihovi roditelji prodali kuću u selu i kupili stančić na spratu u gradu. Dobri anđeo je učio decu da na svemu, pa čak i na tome, treba da zahvale Bogu, ali – komšijama se to nije svidelo.
Tata je hteo tišinu kad dođe s posla, a mama se mnogo sekirala zbog novog nameštaja.
A deca ko deca, čiste dušice – zahvaljivala bi Bogu po ceo dan! Tako ih je učio anđeo.
Naljutiše se tata i mama – dadoše anđelu otkaz! Traže boljeg čuvara – nekog ko će da smiri decu. Ne prođe mnogo – primiše drugog u službu.
Da je crn – crn je, da je ružan – ružan je. Ni rogovi mu ne fale. A rep – kus.
Sa stočića skide „dosadnu“ porodičnu ikonu, a umesto nje stavi čarobnu kutiju. A kutija svira, peva, šareni se! Pritisneš li jedno dugme – vidiš slonove u Africi, drugo – već si na dnu mora, na trećem trče za loptom, na četvrtom javljaju kakve su cene na pijaci…
Sede deca ko kipovi, ne čuju se, ne dišu, preskaču ručak (ili domaći), ali skupocene nove stolice više ne. Svi su mirni i zadovoljni – i deca, i roditelji, i komšije.
Izgleda da crni čuvar nema mane. Ali, ipak ima – mnogo se plaši krsta! A njegov beli prethodnik naučio je decu da se krste. Šta ako sastave tri prsta i… O, ne! To ne sme da se desi!
Zato im je postavio još jednu čarobnu kutiju, u spavaću sobu. I malu telefonsku u džep. Sve tipka do tipke!
Da tri prsta nikada ne budu slobodna za krst!
A beli anđeo još uvek leti oko prozora. Jer mnogo voli decu. Čak je uspeo da se prikrade i da na čarobne kutije za zamrzavanje dece ubaci po jedno svoje dugme.
Pa ako ga neko dete slučajno pritisne otopiće se i moći će opet da se krsti, da trči, da radi, da voli, da deli, da zapeva Bogu, da poleti molitvom do samoga neba!
Na tom dugmetu piše – isključi.
Izvor: Teodul