Koliko je samo roditelja svršenih osnovaca vodilo ovakav razgovor ovih dana sa svojim detetom. I nije bilo sve u redu… A zbog čega?
Bolesna ambicija i kompleksi pojedinih roditelja; neiskustvo, nezrelost, strah i trema kod dece, i još jednom dece; teška ili barem nepotrebna, suvišna pitanja, iz gradiva petog ili šestog razreda, koja ni polovina nas odraslih ne zna da reši… Neki od nas su prethodnih dana, a bogami i meseci, svojoj deci napravili pakao od života, i to izjavama – Budeš li sad zakazao, ne vraćaj mi se kući, ili – dok si pod mojim krovom biće onako kako ja kažem, ili – nemoj slučajno da me obrukaš tamo, ili…
Trošen je silan novac za spremanje gradiva, cele plate su išle na profesore, pravio se pritisak, bilo je to pitanje života i smrti. A preko puta nas dete, i još jednom dete. Dete koje još uvek ne zna da se suoči sa tremom, sa blokadom, sa pravim stresom. Dete koje ne zna kako da se suoči sa vrtoglavicom, sa glasnim lupanjem srca, sa otežanim disanjem, i to sve u samo dva sata.
Dete koje je moralo da zna sve srpske srednjovekovne rudnike, šta je gornji i donji rakus, ili piktogram, gde na crtežu nedostaje komplementarnost boja i oblika, koja je tačna masa i obim fudbalske lopte (mislim da to ni Leo Mesi ne bi znao), gde je zastupljena suptropska klima, kakva peraja ima pelikanoidna jegulja, ko se rukovao 1942. godine, da li slon ima dlake, koja su dva osećanja ili raspoloženja obuzela pripovedača (majko mila!), koja je metafora poslužila pesniku kao inspiracija – je li drvo ili cvetak?!? Pa mi smo, bre, sa našim Jožom i svinjskom glavom i sankanjem u koritu još i fenomenalno prošli! To se barem lako pamtilo.
A to isto dete nema pojma, recimo, kakvo je školstvo u nekoj susednoj ili bilo kojoj drugoj evropskoj državi. Ne zna koliko je njihovo gradivo, koliko i šta uče u osnovnoj školi, koja pomagala imaju, da li još uvek koriste kredu, ili flomaster, ili kompjuter, ne daj bože! To se njih ne tiče. Bitni su srednjovekovni rudnici! Iskreno, za svojih četrdeset i kusur, još nisam sreo čoveka ili čak čuo za takvog kome je za njegov posao koji radi potreban taj podatak. Čak ni u kvizu nećete naći tako nešto.
I još jednom pitanje – zbog čega prijemni? Pa jednostavno zbog toga što država ne sme da kaže, ni deci ni roditeljima, da nam je ceo školski sistem u blatu već decenijama, da su nastavnici nezadovoljni i nemotivisani da rade, da se gradivo i tehnike predavanja nisu menjali i usavršavali ko zna otkad, da ocene nikako nisu merilo znanja i da se najčešće dobijaju po principu koliko su roditelji dece imućni i da li su u stanju da plaćaju detetu privatne časove u privatnoj školi nastavnika koji je na prvom času u petom razredu podelio deci brojeve telefona te iste privatne škole!
Zato – NE prijemnom! Promenite ceo sistem iz korena, jer džaba sve kad će ta ista deca koja i uspeju da ga polože, da nabubaju sve te nepotrebne stvari, da se upišu u srednju školu koju žele, a potom i fakultet, gle čuda, i ukoliko sve to završe, pobeći glavom bez obzira iz ove nesrećne zemlje i potražiti sreću negde daleko odavde.
Autor: Slobodan Prodanović
Izvor: Politika