КОМЕ ЗАКОН ЛЕЖИ У ТОПУЗУ…
Поводом предлога Закона о раду, Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије рекао је:
– Ако правимо паралелу садашњих решења и измена које се предлажу, у пракси би то за запослене значило да ће уместо 12 примити 10,5 зарада. Користећи времеплов, направила сам кратак сценарио догађаја у Србији, уколико би предложени закон био усвојен. И ево шта су рекли људи који су имали шта да кажу још кадгод: Ј. Ј. Змај дао је практичне савете грађанима за примену овог закона:
,, Само нека буду верни,
Нек војују о свом круху,
Нека ћуте и нек жмуре,
Нек плаћају јухухуху.”
Кад је закон заживео, десило се следеће:
,,Послушни су Јутутунци,
Плаћали су јухухуху,
Ћутали су, жмурили су,
Војевали о свом круху.”
На то се надовезала Десанка Максимовић:
,,И сви умрли у истом дану…”
Његош као Његош, рече само:
,,Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом.”
Сигурна сам да Његош, иако је био велики мислилац, није могао претпоставити да ћу га цитирати на двестагодишњицу његовог рођења, и то поводом доношења новог Закона о Раду. Рад, именица која заиста заслужује да буде написана великим словом, деградира се већ дуже време, као што се деградира и радничка класа. Време јој је да изумре. Дакле, идеја Друге интернационале дефинитивно треба да замре, и да се лепо вратимо у време настанка демократије, у робовласничко друштво. Но, кад мало боље размислим, то даје одличан шлагворт за разраду овог што на почетку рече Љ. Орбовић.
Ако се вратимо у време настанка демократије, моћи ћемо да применимо првобитни римски календар, који је имао десет месеци. Он је изгледао овако:
• Martius (31 дан)
• Aprilis (30)
• Maius (31)
• Iunius (30)
• Quintilis (31)
• Sextilis (30)
• September (30)
• October (31)
• November (30)
• December (30)
Календарска година је трајала 304 дана, а 61 дан зиме није био обухваћен календаром. Ако бисмо то учинили, десет ипо плата би нам биле довољне, чак бисмо профитирали с пола плате! Пола плате би нам дошло као регрес! Остаје само питање шта са зимским данима, које не бисмо рачунали. Но, то је свакако зима, а како смо научили да ћутимо и жмуримо, не би нам тешко пало да научимо да преспавамо зиму. Ако могу медведи, што не бисмо могли и ми?
Овај текст је врста моје побуне против предложеног закона.
Но, не знам да ли сам сама у овоме, па опет узех времеплов, да питам Протагору, шта ће народ рећи на закон.
Он рече: ,,Што се тиче народа, он ништа не види, него само понавља оно што му вођи кажу”.
Иди, Протагора, у … софисте!
Али, ја не могу да ћутим! Морам поново попричати са Змајем:
„Мало нас је кој’ би смели” —
—„Ал’ вас јака сила креће!”
„Зар ко може стићи цели?”
— „Ко посумња никад неће!”
– Змај је, ипак, ЗМАЈ! Где он стаде, ја ћу продужити…
Ивана Бошњак Бошњак
Draga koleginice ja sam vaš istomišljenik,svaka čast na komentaru
Svaka cast na komentaru…svaka stavka je na mestu…
Draga koleginice, svaka čast na komentaru, mislim da moramo da se javljamo i ukazujemo na nehumane promene kojima nas permanentno plaše I truju, ali se bojim da smo nemoćni da bilo šta promenimo.
Svaka čast, svaka reč je na svom mestu! Izdržite još malo…nadam se da ču i ja izdržati …još malo…