У сусрет школској слави од ученика Марка Јовановића добила сам на поклон књигу Житије Светог Саве.
После читања анализирала сам прве утиске о делу. Ти утисци су најважнији јер ће публика примити онако како учитељица доживи дело при првом читању.
С обзиром на узраст ученика, узела сам један део из књиге који је за ученике прилагодљив и схватљив.
Драмска радња се одвија кроз непрестално кретање, па се тако сваки лик, без обзира на обим задатка налази у сталној акцији. Поред основних одредили смо и конкретне задатке. Свако од ученика је направио костим уз помоћ родитеља у складу са његовом улогом.
Направили смо и позивнице за ову прилику. Ученици су позвали родитеље, баке, деке. Честитке су биле персонализоване и продајног карактера. Од прикупљених средстава смо купили послужење.
Док смо радили позивнице ученици су се упознавали и са животом Светога Саве.
Химна „Свети Сава“.
Домаћин славе пресеца колач и крећемо са програмом.
Ко је био Свети Сава?
Драматизација „Свети Сава и ђаци“
Драматизација „Свети Сава и нерадне жене“
Песма и игра за крај.
Свети Сава и ђаци
Свети Сава је био учитељ. Једном његовом ђаку, у једној прилици, нестане заструг меда. Да би пронашао крадљивца, Свети Сава узвикне гласно својим ђацима: „Ко је украо мед пашће му данас пчела на капу.“ Кад су ђаци после изашли на ручак, онај што је био украо мед непрестално је пазио да му пчела не падне на капу и тако је ухваћен на делу.
Народна прича
Пре него што је ова народна прича драматизована предходила је обрада.
Ко су ликови ове приче? Шта се у причи догодило? Где се догађа ова прича? Како је Свети Сава пронашао кривца? Зашто је Свети Сава рекао да ће баш пчела слетети на главу ономе ко је украо мед? Зашто је лоше то што је ђак урадио? Да можеш, како би променио/променила догађаје из приче?
Свети Сава и нерадне жене
Била је једна жена много лења, па је помало радила, а помало спавала. Говорио јој муж: „Море, преди, жено; кошуље ми се поцепаше, чакшире ми се подераше; деца су нам оголела.“
„Море, предем ја, човече, како да не предем али ово проклето не расте,“ одговорила би жена. Тако дође једном Свети Сава у то село, а жена се ова досети па га позове да чита молитву њеном клубету, не би ли постало веће. Чим је ступио у кућу ове нерадне жене, Свети Сава је видео шта је. Зато одмах метне епитрахиљ на врат и стане гласно говорити (као да из књиге чита):
Порани, Јело, и одоцни, Јело,
И порашће ти клубе, Јело.
Порани, Јело, и одоцни, Јело,
И порашће ти клубе, Јело…
Чита тако Свети Сава, а жена сагнула главу па се само крсти. Кад виде да Свети Сава чита само то па то, рекне: „Зар само то, духовниче?“
„Само то, снахо, само то“ одговори Свети Сава „само ће ти од тога порасти клубе, ни од чега другог.“ Сети се жена и застиде се, па кад Свети Сава оде, она окупи прести; увече поседи мало више, ујутро устане мало раније, и клубе поче брзо да расте.
Друга нека нерадна жена никако није могла да изатка платно на разбоју; све јој се налазили неки пречи послови, и тако јој пређа стајала неизаткана пуне три године. Мислила је да су то неке мађије те зато позове Светога Саву, да јој чита молитву разбоју. Дође Свети Сава, па кад је видео шта је и како је, метне епитрахиљ и почне гласно да говори (као да из књиге чита):
Наложи, жено ватру, па чук-чук уз разбој;
Донеси воду, па чук-чук уз разбој;
Умеси хлеба, па чук-чук уз разбој;
Опери судове, па чук-чук уз разбој;
Окупај дете, па чук-чук уз разбој;
Помузи стоку, па чук-чук уз разбој…
„Је л’ само то, духовниче?“- упита нерадна жена Светога Саву. „Само то, хришћанице, само то,“ одговори Свети Сава. И жена послуша светитеља, и уради као што јој је он читао, и пређу на разбоју изатка за кратко време.
Уследило је послужење и оdлазак на централну приредбу у сали наше школе.
Рефлексивно оцењивање
За мене можда најомиљенији део процеса комуницирања јесте комуницирање са собом. Волим то унутрашње подешавање да бих одредила сопствену меру успешности. Такво размишљање омогућава да разумемо докле сам стигла и да одредим нове циљеве.
Аутор: Бојана Пешић, проф. разредне наставе из Ниша