Влада Србије усвојила је 20. августа 2026. године Предлог закона о изменама и допунама Закона о црквама и верским заједницама, којим се црквама и верским заједницама омогућава институционално ширење делатности на свим нивоима образовања — од предшколског васпитања, преко основног и средњег, до високог образовања — и њихово укључивање у јединствени образовни систем државе.
Шта закон мења
Цркве и верске заједнице су и по сада важећем закону могле да оснивају предшколске установе, основне школе, гимназије, стручне и уметничке средње школе и факултете. Новина коју доносе измене јесте интеграција свих тих установа у јединствени правни оквир који важи за остале образовне субјекте у Србији — чиме се, како се наводи у образложењу, уједначавају стандарди квалитета, наставних програма, лиценцирања и акредитације за све образовне установе, без обзира на оснивача.
Према саопштењу Владе, предложеним решењима:
– обезбеђује се примена јединствених стандарда квалитета, програма, лиценцирања и акредитације, уз уважавање специфичности установа чији су оснивачи цркве и верске заједнице;
– посебно се уређује нормативни оквир за високошколске установе Српске православне цркве, уз експлицитно препознавање њиховог „посебног друштвеног значаја за развој образовања, науке и културе, као и очување духовног и националног идентитета српског народа и Србије“.
Оснивање универзитета СПЦ и хитна процедура
Предлог закона је ушао и у скупштинску процедуру, а њиме је предвиђено и оснивање посебног универзитета Српске православне цркве. Предлагач тражи да закон буде усвојен по хитном поступку, уз образложење да би његово недоношење по редовној процедури могло да изазове „штетне последице по рад цркава и верских заједница и њихових институција“.
Подсетимо, последњих недеља у фокусу је била Јовина гимназија у Новом Саду, око које траје спор након изјаве министра просвете да је школу изворно основала Српска православна црква, што је отворило питање могућег враћања школе цркви. Део образовне јавности ту иницијативу оцењује као „корак уназад“.
Измене Закона о црквама усвајају се паралелно са ширим сетом промена у просветним законима (Закон о основама система образовања и васпитања), које се односе на статус наставника, рад савета родитеља и друга питања, а око којих просветни синдикати имају примедбе — али те измене се односе на други законски акт и нису директно повезане са данашњом одлуком о црквама.