U susret školskoj slavi od učenika Marka Jovanovića dobila sam na poklon knjigu Žitije Svetog Save.
Posle čitanja analizirala sam prve utiske o delu. Ti utisci su najvažniji jer će publika primiti onako kako učiteljica doživi delo pri prvom čitanju.
S obzirom na uzrast učenika, uzela sam jedan deo iz knjige koji je za učenike prilagodljiv i shvatljiv.
Dramska radnja se odvija kroz neprestalno kretanje, pa se tako svaki lik, bez obzira na obim zadatka nalazi u stalnoj akciji. Pored osnovnih odredili smo i konkretne zadatke. Svako od učenika je napravio kostim uz pomoć roditelja u skladu sa njegovom ulogom.
Napravili smo i pozivnice za ovu priliku. Učenici su pozvali roditelje, bake, deke. Čestitke su bile personalizovane i prodajnog karaktera. Od prikupljenih sredstava smo kupili posluženje.
Dok smo radili pozivnice učenici su se upoznavali i sa životom Svetoga Save.
Himna „Sveti Sava“.
Domaćin slave preseca kolač i krećemo sa programom.
Ko je bio Sveti Sava?
Dramatizacija „Sveti Sava i đaci“
Dramatizacija „Sveti Sava i neradne žene“
Pesma i igra za kraj.
Sveti Sava i đaci
Sveti Sava je bio učitelj. Jednom njegovom đaku, u jednoj prilici, nestane zastrug meda. Da bi pronašao kradljivca, Sveti Sava uzvikne glasno svojim đacima: „Ko je ukrao med pašće mu danas pčela na kapu.“ Kad su đaci posle izašli na ručak, onaj što je bio ukrao med neprestalno je pazio da mu pčela ne padne na kapu i tako je uhvaćen na delu.
Narodna priča
Pre nego što je ova narodna priča dramatizovana predhodila je obrada.
Ko su likovi ove priče? Šta se u priči dogodilo? Gde se događa ova priča? Kako je Sveti Sava pronašao krivca? Zašto je Sveti Sava rekao da će baš pčela sleteti na glavu onome ko je ukrao med? Zašto je loše to što je đak uradio? Da možeš, kako bi promenio/promenila događaje iz priče?
Sveti Sava i neradne žene
Bila je jedna žena mnogo lenja, pa je pomalo radila, a pomalo spavala. Govorio joj muž: „More, predi, ženo; košulje mi se pocepaše, čakšire mi se poderaše; deca su nam ogolela.“
„More, predem ja, čoveče, kako da ne predem ali ovo prokleto ne raste,“ odgovorila bi žena. Tako dođe jednom Sveti Sava u to selo, a žena se ova doseti pa ga pozove da čita molitvu njenom klubetu, ne bi li postalo veće. Čim je stupio u kuću ove neradne žene, Sveti Sava je video šta je. Zato odmah metne epitrahilj na vrat i stane glasno govoriti (kao da iz knjige čita):
Porani, Jelo, i odocni, Jelo,
I porašće ti klube, Jelo.
Porani, Jelo, i odocni, Jelo,
I porašće ti klube, Jelo…
Čita tako Sveti Sava, a žena sagnula glavu pa se samo krsti. Kad vide da Sveti Sava čita samo to pa to, rekne: „Zar samo to, duhovniče?“
„Samo to, snaho, samo to“ odgovori Sveti Sava „samo će ti od toga porasti klube, ni od čega drugog.“ Seti se žena i zastide se, pa kad Sveti Sava ode, ona okupi presti; uveče posedi malo više, ujutro ustane malo ranije, i klube poče brzo da raste.
Druga neka neradna žena nikako nije mogla da izatka platno na razboju; sve joj se nalazili neki preči poslovi, i tako joj pređa stajala neizatkana pune tri godine. Mislila je da su to neke mađije te zato pozove Svetoga Savu, da joj čita molitvu razboju. Dođe Sveti Sava, pa kad je video šta je i kako je, metne epitrahilj i počne glasno da govori (kao da iz knjige čita):
Naloži, ženo vatru, pa čuk-čuk uz razboj;
Donesi vodu, pa čuk-čuk uz razboj;
Umesi hleba, pa čuk-čuk uz razboj;
Operi sudove, pa čuk-čuk uz razboj;
Okupaj dete, pa čuk-čuk uz razboj;
Pomuzi stoku, pa čuk-čuk uz razboj…
„Je l’ samo to, duhovniče?“- upita neradna žena Svetoga Savu. „Samo to, hrišćanice, samo to,“ odgovori Sveti Sava. I žena posluša svetitelja, i uradi kao što joj je on čitao, i pređu na razboju izatka za kratko vreme.
Usledilo je posluženje i odlazak na centralnu priredbu u sali naše škole.
Refleksivno ocenjivanje
Za mene možda najomiljeniji deo procesa komuniciranja jeste komuniciranje sa sobom. Volim to unutrašnje podešavanje da bih odredila sopstvenu meru uspešnosti. Takvo razmišljanje omogućava da razumemo dokle sam stigla i da odredim nove ciljeve.
Autor: Bojana Pešić, prof. razredne nastave iz Niša