У просветном заводу у коме настају тестови за малу матуру тврде да су врло пажљиво припремали задатке, напомињући да нема егзактних података да су пробни тестови сложенији од оних у јуну
Дводневна проба мале матуре почиње сутра тестом из математике, док ће у суботу осмаци решавати два теста, комбиновани и из српског (матерњег језика). Сасвим сигурно „задаци на завршном испиту у јуну биће лакши него на пробном”, тврде из Министарства просвете, науке и технолошког развоја, које је одговорно за организацију и спровођење овог испита. Али, с том тврдњом дефакто нису баш дословно сагласни надлежни у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ), а они јесу најодговорнији за квалитет садржаја свих матурских тестова за осмаке.
На питање „Политике” да ли ће задаци на пробном завршном испиту бити тежи, лакши или једнако захтевни у поређењу с онима које ће ученици решавати на званичној тродневној провери знања за крај основног образовања, Бранислав Ранђеловић, директор ЗВКОВ-а, и Драгана Станојевић, руководилац Центра за испите овог просветног завода, у писаном одговору наводе: „Пробни завршни испит првенствено има функцију да ученици прођу кроз све процедуре које их очекују. Оне су веома важне јер обезбеђују безбедност и праведност завршног испита. Друга важна ствар јесте постигнуће ученика на пробном испиту. До сада је увек била пракса да ученици окарактеришу пробни завршни као сложенији тест од самог завршног испита. Има истине у томе да су задаци на пробном испиту такви, да ће их ученици вероватно окарактерисати као теже од оних који ће бити у јуну. Ипак, ЗВКОВ нема прецизне статистичке податке о пробним завршним испитима, па самим тим се не могу егзактно поредити резултати с правим завршним испитом.”
Без сумње да су се отежани услови рада школа у ковидној години, као и константно подсећање просветног врха да наставници приликом провере знања ученика инсистирају само на кључним појмовима, одразили и на кројење задатака за завршни испит, занимало нас је и да ли ће испитна питања из седам предмета на проби и званичној провери знања, генерално, бити мање захтевна у односу на она с матурских тестова за осмаке пре пандемије.
„Радне групе, које припремају задатке за завршни испит у основном образовању и васпитању, сачињене су од наставника који раде у основним и средњим школама и који су и сами учесници у новонасталој ситуацији у наставном процесу. Завод је на почетку припреме тестова обавио са члановима свих радних група консултације и донет је заједнички закључак да се ове године с највећом могућом пажњом припремају задаци за завршни испит који ће омогућити свим ученицима да покажу шта су научили током основног образовања и васпитања. Основа за припрему завршних испита јесу образовни стандарди, чија флексибилност пружа могућност да се овогодишњи завршни испит уподоби у складу с новонасталом ситуацијом”, појаснили су за наш лист зналци ЗВКОВ-а.
Ако је пробни завршни испит верна симулација званичног, да ли у ЗВКОВ-у тестове за пробу састављају тако да задаци буду тежи него на правом испиту или се држе једнаких аршина како би структура пробних и правих тестова била готово иста? То је питање, за сада, остало без одговора. Али, у последњих пет година, види се у званичним извештајима истог овог завода, тестови за завршни испит конципирани су готово идентично када је реч о броју задатака груписаних по областима за српски језик и математику, и по предметима у комбинованом тесту. Комбиновани, примера ради, константно садржи највише питања из биологије (пет), најмање из хемије (три) и по четири задатка из физике, географије и историје. Исто тако, по нивоима постигнућа ученика у сваком тесту доминирају задаци с основног нивоа, а најмање их је с напредног. И у погледу броја задатака по типу – затвореном (у којима ђаци пишу одговор или поступак решавања) или отвореном (када међу понуђеним решењима треба да изаберу и обележе исправно) уочава се својеврсно правило да на тесту из српског језика увек има више „затворених”, а на тесту из математике „отворених” задатака. На завршним испитима у претходне две године од укупно 60 питања на сва три матурска теста више од половине чинила су она „на заокруживање”. Од 20 задатака из математике лане чак девет је било затвореног типа, док се на таквом тесту у јуну 2016. и 2017. године у само два задатка од ученика очекивало да од неколико понуђених одговора изаберу тачан, а у 18 се тражило да наведу поступак решавања.
„Структура броја задатака отвореног и затвореног типа на пробном завршном испиту се разлике од јунског теста. У овом тренутку можемо да кажемо да ће на пробном завршном испиту бити већи број отворених питања”, указују стручњаци ЗВКОВ-а.
Пажљивим читањем питања до најбољег резултата
Да би проба матурског испита за осмаке заиста значила ваљану припрему која је предуслов да успешно прођу званичну проверу знања за крај основног образовања и упис у средње школе, по мишљењу зналаца ЗВКОВ-а, најважније је да ђаци буду озбиљни и да пажљиво слушају наставнике на почетку теста како не би погрешили у процедурама које су важне за реализацију завршног испита. А за најбољи резултат на тесту најважније је пажљиво и смирено прочитати питања.
Извор: Политика