Upis po jednoj, a naplata po drugoj ceni, reklama za upis uz subvenciju grada, iako nisu verifikovani… samo su neki od problema na koje ukazuju roditelji čija dece idu u privatne vrtiće, uz dotaciju iz gradske kase. Sa njima su saglasni i u Udruženju privatnih vrtića. Da je otvaranje privatnih obdaništa postalo odličan biznis, govori i podatak da su 2015. godine, na početku dotiranja boravka iz gradske kase, bila verifikovana 52, a sada ih ima čak 138!
Roditelji se često susreću sa situacijom u kojoj „gazde“ vrtića prilikom upisa navedu jednu cenu, a da se već nekoliko dana po polasku deteta ona poveća. Pritom, niko im ne garantuje da se kasnije neće menjati.
– Rečeno nam je da se uklapamo u iznos oko 5.500 dinara, koliko je mesečni boravak u državnom vrtiću, pa smo zato potpisali ugovor – kaže jedan roditelj koji je želeo da ostane anoniman. – Međutim, već posle nekoliko dana smo obavešteni da je puna cena od oko 250 evra važila samo u momentu potpisivanja ugovora, a da je povećana za 30 evra zbog nekih dodatnih sadržaja koje mališani imaju. Za roditelje to je još oko 3.500 dinara, pa račun na kraju meseca bude veći od 8.000 dinara.
I u Udruženju privatnih vrtića saglasni su s tim da je u poslednje dve godine čuvanje dece postalo ozbiljan biznis. Oni upozoravaju roditelje da ne biraju vrtić na osnovu marketinga, da nije bitno da „šljašti i blešti“, već šta nudi.
– Većini roditelja su, nažalost, kriterijumi za izbor privatnih vrtića cena i blizina – kaže Slavijana Filipović, predsednik Udruženja privatnih vrtića. – Najvažnije pitanje treba da bude koliko dugo obdanište radi i kakav je kadar. Ima vrtića u koje roditelji ne mogu da uđu i ostave ili uzmu decu, niti su kad kročili unutra, pošto decu uvode i izvode vaspitačice. Ipak, treba da insistiraju da vide prostor u kome će boraviti njihovo dete, da upoznaju vaspitačice, da vide da li negde postoji okačen program rada…
Samo najbolji
Filipovićeva najavljuje osnivanje novog udruženja privatnih obdaništa, koje će se zvati „Vrhunsko znanje za dobro vaspitanje“. – Imaćemo visoke standarde za članstvo, a jedan od kriterijuma će biti koliko dugo obdanište postoji – navodi naša sagovornica. – Logo će biti drvo, jer želimo da odvojimo zrelu jabuku od crvljive.
Naša sagovornica ističe da ima vaspitača koji ne izvode decu napolje, da to što se reklamiraju da rade po standardima popularnih vaspitno-obrazovnih metoda nije garancija da imaju kadar koji zna i da ih izvede. Ona dodaje da su i kriterijumi prilikom izdavanja dozvola mnogo niži nego za vrtiće koji su otvoreni pre 15 i više godina.
– Dovoljno je prošetati po novobeogradskim blokovima i videti gde su smeštena deca. To je katastrofa – upozorava Filipovićeva. – U suterenima, zgradi sa direktnim ulazom… Kriterijumi su najniži, odnosno najviše sniženi kad je reč o prostoru. Nedopustivo je da u istom košu budemo mi koji smo otvarali vrtiće pre 18 godina i oni koji sada frizerske salone pretvaraju u obdaništa.
Tri puta više dece
U privatnim vrtićima trenutno boravi 8.700 mališana, dok ih je pre uvođenja subvencija grada bilo oko 2.400. Iz gradskog budžeta se roditeljima dotira 80 odsto od ekonomske cena u državnom obdaništu, koja za ovu godinu iznosi 27.952 dinara. Ako je privatni vrtić skuplji, razliku plaćaju roditelji. Na ime subvencija za privatne vrtiće grad svakog meseca izdvaja oko 1,4 miliona evra.
Izvor: Novosti