Само три дана остало је до почетка завршног испита за осмаке, који, ове године полаже укупно 66.578 ученика осмог разреда. Они ће три теста решавати у три дана: 23. јуна матерњи језик, 24. математику и 25. јуна изборни предмет (географију, историју, биологију, физику или хемију). За одрасле полазнике програма ФООО завршни испит је другачији. Полаже се у једном дану, у понедељак 23. јуна, решавањем једног теста са обједињеним питањима из седам предмета.
Бодовни праг за пролаз на малој матури никада није постојао, тако да ће положити сви ђаци који на испит изађу и ту обавезу обаве у складу са правилима, чак и ако не буду тачно решили, или уопште не буду урадили ниједан задатак, пише Политика.
Међутим, осмаци који желе да образовање наставе у гимназијама или четворогодишњим смеровима средњих стручних школа морају да остваре минимум 50 бодова, што је половина од могућих укупно 100, на основу успеха на завршном испиту и из претходног школовања, да би стекли право да конкуришу за упис. Са мање од 50 поена може се уписати неки од трогодишњих образовних профила.
Како се рачунају бодови на завршном испиту, а колико носи успех из школе, прочитајте ОВДЕ.
Испитна процедура је истоветна за сва три дана тестирања. Ученици су у обавези да дођу у школу најкасније до осам сати ујутру, што је сат времена пре него што почиње испит, и сасвим довољно да ђаци заузму своја тачно одређена места у испитној сали. Осмаци матуру полажу углавном у фискултурној или свечаној сали школе, а ако за то нема услова могу и у учионицама, али не могу произвољно да заузимају клупе. Правила налажу да се ђаци распоређују по азбучном реду на основу јединственог списка ученика сваке осмолетке, и то у клупе које су нумерисане тако да редни број са списка ученика одговара броју места означеном на клупи. Уз редни број ученика увек је наведен и назив изабраног предмета који је осмак одлучио да полаже трећег испитног дана. Сви ученици треба да буду распоређени у испитним просторијама најкасније до 8.30. Када сви осмаци једне школе завршни испит полажу у једној просторији, на десет ученика дежура један наставник, и то из неке друге основне или средње школе.
Пре него што уђу у испитну салу, ђаци су у обавези да испред, на предвиђеном месту, одложе ранчеве, искључене мобилне телефоне, дигитроне, пернице, белешке и слично, јер употреба ових „помагала” није дозвољена на тестирању. На испит ученици треба да понесу ђачке књижице, са залепљеном фотографијом и идентификационом налепницом, прибор за рад, и то искључиво онај који је дозвољен, као и флашицу воде. Графитна оловка, гумица и хемијска која пише плаво потребни су им за решавање тестова из српског (матерњег) језика и из изабраног предмета, док је за математику потребно да донесу и геометријски прибор: лењир, троугао и шестар. Школа обезбеђује по две плаве хемијске оловке за сваког ученика за решавање тестова на малој матури.
Појашњења дежурних наставника на завршном испиту осмаци могу затражити искључиво пре него што тестирање почне, а почиње тачно у девет сати и завршава се у 11 часова. Ученици имају на располагању 120 минута за решавање задатака. Немају право да испитну просторију напусте у првих 45 и последњих 15 минута предвиђених за рад. Уколико се догоди да осмак закасни, односно дође на испит најкасније до 9.30, тек по одобрењу директора школе може да приступи полагању, али без продужавања рока за завршетак израде теста. Препорука је наставника да осмаци на испиту прво ураде задатке који су им лакши, а да пре него што предају урађен тест провере како су одговорили на сва питања и да ли су све одговоре подебљали плавом хемијском, јер чак и ако су тачни неће се рачунати ако су написани графитном оловком или хемијском неке друге боје.
Више питања „на заокруживање” као олакшавајућа околност
Олакшавајућа околност за осмаке, али и за систем, огледа се у структури испитних комбинација која већ неколико година заредом подразумева већину питања затвореног типа, то су она у којима је потребно обележити тачан међу понуђеним одговорима. Иако се такви задаци колоквијално зову „на заокруживање” у њима се ништа не заокружује, већ се дословно плавом хемијском боји кружић испред тачних одговора. Таква су питања ученицима дража јер им одузимају мање времена него решавање задатака отвореног типа, у којима треба да смисле и напишу решење, а у математици и поступак како су до решења дошли. „Затворени” задаци иду наруку осмацима и због тога што и када нису сасвим сигурни углавном могу да препознају тачне одговоре међу понуђенима. Већи број питања затвореног типа погодује и систему, јер њих не прегледају наставници него софтвер, чиме се смањује могућност омашки за које је одговоран „људски фактор”, а такви пропусти су се догађали ранијих година и због тога се мала матура откако је уведена сматра испитом високог ризика.
Пиши-бриши оловка није дозвољена
Употреба такозване пиши-бриши оловке није дозвољена на малој матури, јер је њено мастило нестабилно при загревању, што приликом скенирања тестова за прегледање може да доведе до нестајања записа, напомиње се у стручном упутству за спровођење завршног испита. На завршном испиту забрањено је преписивање, било какве консултације и разговор међу ђацима, јер ће у супротном бити удаљени са испита. Удаљени са испита добијају нула бодова на том тесту, и рачуна се да га нису прошли, а нову прилику да по процедури уради и положи тест са кога је удаљен ученик ће добити тек у августу. То значи да у актуелном јунском року неће стећи неопходан услов да заврши основну и образовање настави у жељеној средњој.
Извор: Политика, Зелена учионица