Samo tri dana ostalo je do početka završnog ispita za osmake, koji, ove godine polaže ukupno 66.578 učenika osmog razreda. Oni će tri testa rešavati u tri dana: 23. juna maternji jezik, 24. matematiku i 25. juna izborni predmet (geografiju, istoriju, biologiju, fiziku ili hemiju). Za odrasle polaznike programa FOOO završni ispit je drugačiji. Polaže se u jednom danu, u ponedeljak 23. juna, rešavanjem jednog testa sa objedinjenim pitanjima iz sedam predmeta.
Bodovni prag za prolaz na maloj maturi nikada nije postojao, tako da će položiti svi đaci koji na ispit izađu i tu obavezu obave u skladu sa pravilima, čak i ako ne budu tačno rešili, ili uopšte ne budu uradili nijedan zadatak, piše Politika.
Međutim, osmaci koji žele da obrazovanje nastave u gimnazijama ili četvorogodišnjim smerovima srednjih stručnih škola moraju da ostvare minimum 50 bodova, što je polovina od mogućih ukupno 100, na osnovu uspeha na završnom ispitu i iz prethodnog školovanja, da bi stekli pravo da konkurišu za upis. Sa manje od 50 poena može se upisati neki od trogodišnjih obrazovnih profila.
Kako se računaju bodovi na završnom ispitu, a koliko nosi uspeh iz škole, pročitajte OVDE.
Ispitna procedura je istovetna za sva tri dana testiranja. Učenici su u obavezi da dođu u školu najkasnije do osam sati ujutru, što je sat vremena pre nego što počinje ispit, i sasvim dovoljno da đaci zauzmu svoja tačno određena mesta u ispitnoj sali. Osmaci maturu polažu uglavnom u fiskulturnoj ili svečanoj sali škole, a ako za to nema uslova mogu i u učionicama, ali ne mogu proizvoljno da zauzimaju klupe. Pravila nalažu da se đaci raspoređuju po azbučnom redu na osnovu jedinstvenog spiska učenika svake osmoletke, i to u klupe koje su numerisane tako da redni broj sa spiska učenika odgovara broju mesta označenom na klupi. Uz redni broj učenika uvek je naveden i naziv izabranog predmeta koji je osmak odlučio da polaže trećeg ispitnog dana. Svi učenici treba da budu raspoređeni u ispitnim prostorijama najkasnije do 8.30. Kada svi osmaci jedne škole završni ispit polažu u jednoj prostoriji, na deset učenika dežura jedan nastavnik, i to iz neke druge osnovne ili srednje škole.
Pre nego što uđu u ispitnu salu, đaci su u obavezi da ispred, na predviđenom mestu, odlože rančeve, isključene mobilne telefone, digitrone, pernice, beleške i slično, jer upotreba ovih „pomagala” nije dozvoljena na testiranju. Na ispit učenici treba da ponesu đačke knjižice, sa zalepljenom fotografijom i identifikacionom nalepnicom, pribor za rad, i to isključivo onaj koji je dozvoljen, kao i flašicu vode. Grafitna olovka, gumica i hemijska koja piše plavo potrebni su im za rešavanje testova iz srpskog (maternjeg) jezika i iz izabranog predmeta, dok je za matematiku potrebno da donesu i geometrijski pribor: lenjir, trougao i šestar. Škola obezbeđuje po dve plave hemijske olovke za svakog učenika za rešavanje testova na maloj maturi.
Pojašnjenja dežurnih nastavnika na završnom ispitu osmaci mogu zatražiti isključivo pre nego što testiranje počne, a počinje tačno u devet sati i završava se u 11 časova. Učenici imaju na raspolaganju 120 minuta za rešavanje zadataka. Nemaju pravo da ispitnu prostoriju napuste u prvih 45 i poslednjih 15 minuta predviđenih za rad. Ukoliko se dogodi da osmak zakasni, odnosno dođe na ispit najkasnije do 9.30, tek po odobrenju direktora škole može da pristupi polaganju, ali bez produžavanja roka za završetak izrade testa. Preporuka je nastavnika da osmaci na ispitu prvo urade zadatke koji su im lakši, a da pre nego što predaju urađen test provere kako su odgovorili na sva pitanja i da li su sve odgovore podebljali plavom hemijskom, jer čak i ako su tačni neće se računati ako su napisani grafitnom olovkom ili hemijskom neke druge boje.
Više pitanja „na zaokruživanje” kao olakšavajuća okolnost
Olakšavajuća okolnost za osmake, ali i za sistem, ogleda se u strukturi ispitnih kombinacija koja već nekoliko godina zaredom podrazumeva većinu pitanja zatvorenog tipa, to su ona u kojima je potrebno obeležiti tačan među ponuđenim odgovorima. Iako se takvi zadaci kolokvijalno zovu „na zaokruživanje” u njima se ništa ne zaokružuje, već se doslovno plavom hemijskom boji kružić ispred tačnih odgovora. Takva su pitanja učenicima draža jer im oduzimaju manje vremena nego rešavanje zadataka otvorenog tipa, u kojima treba da smisle i napišu rešenje, a u matematici i postupak kako su do rešenja došli. „Zatvoreni” zadaci idu naruku osmacima i zbog toga što i kada nisu sasvim sigurni uglavnom mogu da prepoznaju tačne odgovore među ponuđenima. Veći broj pitanja zatvorenog tipa pogoduje i sistemu, jer njih ne pregledaju nastavnici nego softver, čime se smanjuje mogućnost omaški za koje je odgovoran „ljudski faktor”, a takvi propusti su se događali ranijih godina i zbog toga se mala matura otkako je uvedena smatra ispitom visokog rizika.
Piši-briši olovka nije dozvoljena
Upotreba takozvane piši-briši olovke nije dozvoljena na maloj maturi, jer je njeno mastilo nestabilno pri zagrevanju, što prilikom skeniranja testova za pregledanje može da dovede do nestajanja zapisa, napominje se u stručnom uputstvu za sprovođenje završnog ispita. Na završnom ispitu zabranjeno je prepisivanje, bilo kakve konsultacije i razgovor među đacima, jer će u suprotnom biti udaljeni sa ispita. Udaljeni sa ispita dobijaju nula bodova na tom testu, i računa se da ga nisu prošli, a novu priliku da po proceduri uradi i položi test sa koga je udaljen učenik će dobiti tek u avgustu. To znači da u aktuelnom junskom roku neće steći neophodan uslov da završi osnovnu i obrazovanje nastavi u željenoj srednjoj.
Izvor: Politika, Zelena učionica