Проф. др Бојанин о размаженој деци: Не васпитава се речима. Нико није постао добар зато што су му придиковали

септембар 22, 2022

Др Светомир Бојанин, професор и дечји психијатар, говорио је много пута о дечјем развоју и правом путу васпитања који треба да следе родитељи. А на том путу, како каже, децу не треба да васпитавамо, већ да с њима ЖИВИМО.

“С децом треба да живимо, да с њима ручамо, да их купамо, да се мазимо. Да их похвалимо кад ураде нешто добро, а опоменемо кад погреше. Знате, кад родитељ детету у петнаестој години скрене пажњу на нешто, каже му “па шта то радиш”, а дете се застиди, то значи да је родитељ имао некакав доживљајни однос с тим дететом.” – објашњава Др Бојанин.

А шта је размажено дете?

Овако то описује др Бојанин:

“То је дете којем је све давано као вредност у стварима. Кад почну детету да се дају поклони, знате, то је врло једна важна тема, сваки час деца добијају поклоне, па онда у једном тренутку имамо хрпу играчака и не знамо ни које су то играчке. А ми смо их у ствари бацили између нас и детета и не видимо се од њих. Зато се мора знати да се за велике празнике дају већи поклони, за мање се дају мали. Тако се уноси неки ред у начин размишљања детета. Дете онда зна да му је неку играчку донела тетка из, не знам, Ваљева. И оно воли ту играчку јер воли и тетку. А ако дете има толико играчака да не зна ни која је од кога, њему није жао да је рашрафи одмах сутра ујутру.

И тако ми стварамо ону децу која, на пример, ошамаре мајку што не може да им купи најскупље најке које желе. Имао сам недавно један случај баш такав, да је син од 15 година ошамарио мајку јер му није могла купити најке, биле су скупе за њу. На предавању увек износим тај случај.

Дакле, васпитање почиње тако што се волимо, што се угледамо један на другог и упијамо један другог. Деца упијају наше понашање. Не васпитава се речима. Нико није постао добар зато што му је неко придиковао да буде добар. Али, ако се тата понашао тако да је дете идентификујући се с њим постао добар, то је онда права ствар.

Али, не смемо заборавити да дете има и своју вољу и своје жеље и своју естетику. И ако та његова естетика подразумева жељу за галамом или гласном музиком, док ми желимо да спавамо и одмарамо се поподне, онда морамо наћи неке споразуме. Јер дете је личност од нултог дана.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама