Васпитање је наш природан однос према деци
Проф.др Светомир Бојанин, неуропсихијатар сматра да је процес васпитања наш природан однос према деци и све оно што тај однос подразумева. То је размена емоција, комуникација, пружање примера деци како се шта ради, пружање подршке током одрастања и приликом спотицања у покушајима да се савладају изазови и проблеми који прате дете током његовог развоја. Нема васпитања по упутству. То није могуће…
Дете се васпитава и тако што активно учествује у животу породице. Оно посматра и упија све оно што се збива пред њим. Начин на који родитељи комуницирају, решавају конфликте, сарађују, размењују емоције, начин на који се односе према људима из своје околине, према свету, према обавезама и дужностима. Све се ово рефлектује на дете. Оно све то усваја и тако гради свој однос према свету и према људима. Уколико родитељи захтевају од детета да буде пристојно и да поштује друге, а притом се расправљају пред њим, или да буде уредно и да, на пример, поспреми свој кревет ујутру, а они сами то не чине, онда све то нема никаквог смисла. Јер деца се васпитавају посматрајући своје родитеље. „Како се понашамо, како изгледамо – тако и васпитавамо“.
Ако не перемо руке пре и после оброка а од детета тражимо да то чини, стварамо конфликт и на тај начин уништавамо узајамно поверење које треба да постоји између родитеља и детета. Родитељи треба да буду спремни, да се потруде; да заслуже да буду узори својој деци. Да остану доминантни међу мноштвом личности са којима се дете среће током свог одрастања, како непосредно, тако и путем медија.
Обавеза и дужност родитеља је да дете школског узраста подстиче, а у крајној линији, чак и да га приморава, на учење. Међутим, овим путем нећемо много постићи. Напротив – можемо допринети стицању аверзије према учењу и школи.
Нека деца и уз обезбеђене оптималне услове и уз све придике и даље не желе да уче. Родитељи су забринути и не знају шта да раде, питају се како да их подстакну. Притом немају у виду чињеницу да их деца никада не виђају како читају ни новине, а камоли књиге. Родитељи пре свега треба да се потруде да код детета развију љубав према књигама и читању, најпре преко сликовница, а касније и преко озбиљније литературе.Родитељи треба да деци осладе учење, да дете хоће да учи“. Од тога зависи да ли ће дете бити успешно у школи или не.
Прочитајте књигу Škola kao bolest