Предмет техничко образовање, како смо га некад звали, прошао је прилично трновит пут да би опстао у образовном систему. Његов значај огледа се у многим стварима и то је тачно оно чега нам у школама недостаје и на многим другим пољима. Иако уче нервни систем кишне глисте, деца данас не умеју да засаде шаргарепу коју једу сваког дана.
Кроз предмет Техника и технологија, како се данас зове, деца управо уче важне практичне ствари, каже за наш сајт Зоран Лапчевић, наставник за овај предмет, члан Националног просветног савета и аутор уџбеника за Технику и технологију у издању ИК Едука.
„Реализацијом практичног рада у оквиру конструкторског моделовања ученици поред психомоторне способности развијају и креативност, оригиналност, упорност, истрајност, стваралачко и критичко мишљење, стичу радне навике и оспособљавају се за сарадњу и тимски рад.“ – каже проф. Лапчевић.
С њим смо разговарали о значају предмета, о томе зашто верује да је уско повезан са информатиком и шта је то што би требало мењати да би се боље уклопио у потребе данашњег образовања.
Својевремено сте се залагали да техника и информатика у основној школи остану заједно у оквиру једног предмета Техничко и информатичко образовање, али су они ипак раздвојени на два посебна предмета. Како данас видите то одвајање информатике од технике?
После четири године од одвајања информатике од технике и даље тврдим да је то било потпуно неприродно и самим тим непотребно. Живимо у времену аутоматике, роботике, мехатронике и вештачке интелигенције, где је степен свеукупног развоја дошао до тачке у којој су техника/технологија и информационо-комуникационе технологије (ИКТ) постале нераскидиво међузависне. Нема више техничког уређаја у који није уграђена и информациона технологија. Због тога су информатички садржаји морали да се нађу уз техничко-технолошке, у оквиру једног предмета. Без познавања технике и технологије нема развоја ИКТ-а и њиховог успешног коришћења. ИКТ није једнако техника, нити информатичко образовање може бити замена за техничко-технолошко. Напротив, они су нераскидиви и комплементарни. Нелогичност једног оваквог раздвајања је показала и четворогодишња имплементација нових програма у оквиру оба предмета. Скоро сви садржаји у оквиру предмета Техника и технологија су једним делом везани за ИКТ-е. Наставници Технике и технологије су нпр. приморани да код практичног стваралаштва, мимо важећих програма, ученицима додатно објашњавају информатичке садржаје како би склопљени модел био у функцији. То се најбоље види на примеру роботике и интерфејс технологије.
Какав је данас нови предмет Техника и технологија?
Техника и технологија је предмет са савременим Програмом наставе и учења оријентисан ка оставаривању исхода, настао на основи достигнућа психолошко–педагошке праксе и техничко–технолошког развоја. Због тога је концепцијско опредељење овог предмета, поред упознавања ученика са најсавременијим техникама и технологијама, даљи развој вештина и моторике (сензомоторике, психомоторике, фине моторике), техничког стваралаштва, креативности и предузетничког духа код ученика. Програм се реализује у форми предавања (теоријска настава) и вежби. Повезаност теорије и праксе постиже се кроз јединство теоријских садржаја и вежби које се у реализацији преплићу и допуњују. То је једини предмет у основној школи који кроз обавезан практичан рад ученицима пружа тако важна функционална знања која имају велику примену ван школе, у реалном животу.
Веома битна улога предмета Техника и технологија функционализована је и са аспекта професионалне оријентације ученика, посебно са становишта увођења дуалног образовања у средње стручне школе. Изучавањем тренутно актуелних техника и технологија (од архитектуре и грађевинарства, машинске технике, електротехнике до роботике, мехатронике и вештачке интелигенције), кроз практичан рад, ученици упознају основне елементе сваког занимања, а наставници код њих откривају склоности и изражене способности према одређеним гранама технике и усмеравају их у том правцу како би што лакше и успешније изабрали свој будући позив. Значај правом усмеравању ученика основне школе кроз предмет Техника и технологија је још већи ако узмемо у обзир добро познати податак да око 75% ученика осмог разреда уписује средње стручне школе.
Програмом наставе и учења Технике и технологије ученици се наводе на алгоритамски начин размишљања кроз сопствене мини-пројекте „од идеје до реализације“, где у потпуности могу да искажу своје практично стваралаштво и креативност. Кроз овакав вид наставе ученици изграђују основне предузетничке компетенције: од стварања идеје будућег производа, израде техничке документације, израде производа, маркетинга – до мањег финансијског извештаја и продаје производа у оквиру школских манифестација.
Ипак, има ли нечега што у имплементацији овог предмета недостаје или може представљати проблем у будућности?
Техника и технологија, као и сви остали предмети у основној школи, пролази кроз бројне изазове савременог школства. Оно што тренутно недостаје како би могла да се оствари потпуна имплементација новог Програма наставе и учења из Технике и технологије јесте опремање кабинета савременим наставним средствима. Прошле године је објављен нови Норматив опремања основних школа наставним средствима. Међутим, на томе се стало, школе немају пара, локалне самоуправе и МПНТР-а ћуте и ту нема помака. Поред тога, велики проблем је недостатак стручног кадра за извођење наставе Технике и технологије. Наши струковни факултети у Чачку и Зрењанину годинама уназад, због мале заинтересованости, уписују веома мали број студената или их уопште не уписују на студијске програме за професоре Технике и технологије. Тај вишегодишњи проблем сам више пута истицао на састанцима са челницима МПНТР-а и тражио доношење одређених стимулација као мотивационог средства за будуће студенте ових студијских програма, попут добијања стипендија, загарантованог радног места по завршетку студија и др.
Пре почетка наредне школске године очекујемо коначно објављивање образовних стандарда за наш предмет што ће свакако унапредити наставни процес.
Настојаћемо да исправимо дугогодишњу неправду према нашим ученицима који се такмиче из Технике и технологије, у три нивоа од школског до републичког, а да за постигнуте резултате на републичком такмичењу не добијају бодове који им се признају при упису у средњу школу, као што је случај из свих осталих предмета. То би свакако додатно мотивисало ученике да се такмиче из овог предмета.
Аутор сте уџбеника за Технику и технологију у издању издавачке куће „Едука“. Шта вам је био главни циљ док сте писали уџбенике и како се они разликују од претходних издања?
После дугогодишњег стручног и истраживачког рада, великог броја објављених радова у разним часописима, стручним публикацијама, на домаћим и међународним конференцијама, тридесетогодишњег стажа у настави, писање уџбеника ми није представљало неки посебан проблем већ, напротив велико задовољство. Ове године сам заокружио издавачки циклус уџбеничког комплета (уџбеник, радна свеска и материјал за конструкторско моделовање) из Технике и технологије од 5. до 8. разреда.
Главни циљ при писању уџбеника свакако ми је био да они буду прилагођени узрасту ученика, да садржаји у њима подстакну радозналост ученика и мотивишу их да их што више користе и тиме заволе технику. Управо зато уџбеници чији сам аутор садрже мноштво различитих налога који кроз разне занимљивости, радне задатке, мање истраживачке радове, савете и вежбе, ученике од пасивног читаоца претварају у активне учеснике у стицању функционалних знања.
Актуелни уџбенички комплети, од оних које сам писао пре десет и више година, разликују се концепцијски, самим тим што су садашњи Програми наставе и учења засновани на остваривању исхода, а не садржаја. Поред тога, данашњи су уџбеници савременије обликовани, са QR кодовима који упућују ученике на додатне садржаје. Мноштво већ поменутих налога, поуздано води и усмерава ученике ка активном учењу и остваривању предвиђених исхода. Ту су и неизбежни, пажљиво обликовани, мултимедијални дигитални уџбеници који још више ученике чине активним у настави из Технике и технологије. Такође, структура текста, илустрација и предвиђених вежби у уџбеницима одговара тренутно важећој методологији техничких наука, заснива се на савременим достигнућима и актуелним подацима.
Материјали за конструкторско обликовање чине саставни део уџбеничког комплета и намењени су извођењу практичних радова ученика. Вежбе су осмишљене тако да ученици кроз практичан рад примењују научено, развијају стваралаштво и стичу практична знања из области технике која ће им користити у свакодневном животу.
Радне свеске садрже налоге који су примерени развојним могућностима и сазнајним способностима ученика, логички су повезани са садржајем, јасно су формулисани, прецизни и реално изводљиви. Њихова основна функција је самопровера наученог, али и повезивање, примењивање и утврђивање стеченог знања. Диференцирани су по сложености и примерени су различитим нивоима знања, способностима и вештинама ученика.
Зашто је за децу и њихов развој важан предмет Техника и технологија?
Изучавањем Технике и технологије ученици стичу основне техничке компетенције развијајући прецизност, уредност и одговорност. Упознају примену природних законитости у пракси, формирају свест о томе како се применом технике и технологије мења свет у коме живимо. Реализацијом практичног рада у оквиру конструкторског моделовања ученици поред психомоторне способности развијају и креативност, оригиналност, упорност, истрајност, стваралачко и критичко мишљење, стичу радне навике и оспособљавају се за сарадњу и тимски рад.
Један од задатака изучавања Технике и технологије јесте да код ученика развија свест о томе да примена стечених знања и вештина у реалном окружењу подразумева стално стручно усавршавање и целоживотно учење, као и да је развијање предузимљивости и оријентације ка предузетништву један од важних предуслова личног и професионалног развоја.
Изучавање Технике и технологије је важно за ученике и из безбедоносних разлога. У свим областима где је то било неопходно, тежиште је на безбедном понашању ученика (безбедност ученика код коришћења кућних инсталација, електричних апарата и ИКТ уређаја, безбедност у саобраћају и безбедност на интернету).
Шта сматрате највећим личним доприносом када је у питању наставни предмет Техника и технологија?
Све што је до сада постигнуто на унапређењу Програма наставе и учења и самог предмета Техника и технологија резултат је тимског рада. Ипак, оно на шта сам посебно поносан је мој скроман допринос на очувању статуса предмета у тренуцима када му је претила могућност смањења фонда часова, па и потпуног укидања у 5. и 6. разреду, затим озакоњења поделе одељења на групе у настави Технике и технологије због практичног рада ученика, као и коауторство при изради Програма наставе и учења.
Тренутно сам члан Националног просветног савета испред Друштва педагога техничке културе Србије, чиме сам посебно почаствован, јер је то први пут у дугогодишњој историји овог предмета да има свог представника у највишем телу образовног система Србије. То свакако за мене представља велику обавезу и одговорност испред наставника Технике и технологије који су ми поверили ту улогу.
На крају морам да истакнем да све наведено не бих постигао да нисам имао среће да, на почетку мог ауторског рада на писању уџбеника, упознам сјајног професора Бошка Влаховића, доктора педагошких наука, иначе главног и одговорног уредника издавачке куће „Едука“ од кога сам научио све што би требало да краси једног аутора савремених и надасве квалитетних уџбеника.
Зоран Д. Лапчевић, проф. ТИО/ТиТ