Да музичко образовање треба да буде доступно свима, те да је отварање издвојених одељења у мањим срединама изузетно важно, каже за наш портал Борис Марковић, професор солфеђа и музичке културе, докторанд на студијама музикологије на Музичкој академији и аутор неколико уџбеника за музичку културу у издању Едуке.
– Јер таленти не „ничу“ само у градским срединама, објашњава проф. Марковић.
Он нам је објаснио и каква је тренутно ситуација када је реч о музичком образовању деце у Србији. Каже да је јако добро што постоје државне музичке школе, али да оне вапе за реформом. За своје уџбенике које је написао за ученике 7. и 8. разреда каже да се трудио да одговарају потребама савременог ученика и да оствари што тешњу корелацију са другим предметима.
Борисе, да ли музичко образовање деце у систему има место које му припадa?
– Сведоци смо да образовни систем готово свакодневно доноси промене: дописи који су стизали у последње време, често непрецизно написани, чак контрадикторни, прописи, подзаконска акта и, наравно, пре коју годину нови програм наставе и учења у основним, општеобразовним и музичким школама. Међутим, посматрајући систем изнутра, не стичем утисак да се много тога мења у позитивном смеру.
Пре свега, ученике је све теже заинтересовати за наставне садржаје, због чега се методски поступци морају осавременити чак и по цену одустајања од традиционалних (проверених) приступа. Наставнике је све теже мотивисати у систему у којем су „сви једнаки“ без обзира на (не)остварени учинак, а родитеље све ређе виђамо у „сарадничком“ расположењу.
Када је реч о музичком образовању, у Србији постоје државне музичке школе у којима деца стичу вештину свирања, певања, музички се описмењују и, ако се покаже да су изузетно талентовани и вредни, припремају се за наставак школовања у средњим музичким школама. То је једна страна медаље која јесте сјајна, јер наш систем омогућава деци да се школују бесплатно, док се у западним државама музичко образовање стиче несистематски и/или се плаћа. Сматрам да музичко образовање треба да буде доступно свима, те је отварање издвојених одељења у мањим срединама изузетно важно, јер таленти не „ничу“ само у градским срединама.
Како склоност ка музици утиче на децу? И да ли је она урођена или се гради?
Способност да појединац савлада умеће свирања, то јест музички таленат дат је рођењем. Међутим, он се кроз музичко образовање свакако развија. То најбоље увиђају наставници у основним музичким школама, који прате развој ученика кроз шестогодишње образовање. О позитивном утицају музике на човека постоје бројне студије. Ученици који похађају музичку школу развијају низ вештина и способности које им помажу у раду на другим предметима, побољшавају ситну моторику, емоционално се развијају, развијају естетски суд примењив и на друге сфере живота, побољшавају меморију итд.
Шта бисте променили у музичком образовању деце кроз основно школовање?
Верујем да би сваки наставник желео да дода још један час недељно за свој предмет, међутим, морамо да водимо рачуна о оптерећености ученика, посебно у време када ученици своја интересовања све чешће задовољавају ван основношколског програма, у школама језика, музичким школама, на спортовима, плесу итд.
Када је реч о музичкој култури, предмет је некада био заступљен са више часова а, подсећања ради, певање је било присутно у најранијим фазама школског образовања у Србији, пре увођења разних других предмета.
У школски систем треба увести групно музицирање (певање) од најранијег узраста. Развој креативности будућег ученика, осамостаљивање, оснаживање њега као личности, развијање самопоуздања – вештине су које се развијају непосредно у хорском ансамблу а драгоцене су у данашњем времену. Постојање малих хорова у нижим разредима треба да буде део обавезног или изборног програма који би водили искључиво обучени професионалци – професори музичке културе.
Аутор сте два уџбенике у издању Едуке, Музичка култура за 7. и 8. разред. То су нови, одобрени уџбеници. Шта нам можете рећи о њима, како се разликују од оних из којих су деца учила раније?
Мој превасходни циљ био је да осмислим уџбеник, у складу са новим програмом наставе и учења, који би ученик користио самостално, уз минимално менторство наставника. Лекције су конципиране тако да, помоћу пажљиво осмишљене дидактичке апаратуре, воде остваривању предвиђених исхода. Уџбеници су јединствени по начину обраде музичких примера, јер сваки од њих, помоћу система задатака, код ученика подстиче активно слушање музике. Наставна тема Човек и музика поткрепљена је сликовним приказима и задацима који поспешују самостални и истраживачки рад ученика, област Музички инструменти почиње извођењем експеримената који потврђују законитости физике (акустике) и ученицима олакшавају разумевање настајања тона на инструментима.
Сви инструменти се упознају аудитивно, кроз познате композиције, и визуелно, кроз сликовне приказе инструмената. Оба поменута поглавља завршавају тестом са различитим типовима задатака, разврстаним према нивоима постигнућа. Поред обавезних односно предложених примера за извођење музике, уџбеници садрже и друге примере уметничке музике, џеза, жанрова популарне, традиционалне музике, вокално-инструменталне аранжмане, па су својеврсна ризница музичких примера, због чега имају наслов Из музичке кутије.
Одређен број нотних примера поткрепљен је снимљеном инструменталном пратњом (на компакт-диску), што ученику омогућава самостално увежбавање. Кроз различите задатке, у последњем поглављу, ученик се упознаје са делатностима као што су музичко новинарство, менаџмент у уметности, градитељство, дизајн. Наиме, трудио сам се да уџбеник одговори потребама савременог ученика, да остварим што тешњу корелацију са наставним темама других предмета, дакле на конкретним садржајима, да усмерим теме на пројектну наставу, као и на остваривање других компетенција, попут дигиталне и предузетничке.
Музика је прилично широк појам. И када изговорите ту реч, данас је, нажалост, мали број оних којима је прва мисао опера, џез или класична музика. Шта мислите о модерним, популарним музичким правцима који су присутни код нас и да ли они негативно утичу на младе генерације?
Поп култура је неизоставни део одрастања човека, чак и за оне који се баве класичном музиком. Не заборавимо да су бројни светски познати рок/панк ансамбли настали из школских бендова.
Креативност и бунт који су често нераздвојни и у таквом контексту их треба подржавати.
Настава музичке културе треба да кроз извођачко и слушно искуство створи један вредносни систем кроз који ученик треба да посматра музику, не ограничавајући га на посебан жанр. Јер, чак и негативне појаве су део музичке културе. Не смемо да затварамо очи ни пред „пинк културом“, већ, напротив, треба скретати пажњу на лоше вредносне обрасце и „естетику примитивизма“. Ипак, морам да нагласим да предвиђени фонд часова није довољан како би наставник оформио музички укус ученика који је одгојен на таквим негативним појавама у култури.
Како децу усмерити правим вредностима? Чак и ако се код куће слуша квалитетна музика, оне бити изложени оној другој вероватно чим изађу из стана/куће?
Ово је онолико комплексно питање колико су проблеми разних државних система видљиви. На формирање музичког укуса велики утицај имају породица, медији, друштвене мреже. Познато је да је било бројних рекација и апела на РЕМ у вези са непримереним садржајима у ријалити програмима и да су последице биле – никакве или минорне! Јасно је да медијске куће, које играју доминантну улогу у креирању музичког укуса деце у школском урасту, немају потребу за усмеравањем музичких програма на другачији начин, јер онда излазе комфора високог профита.
Ипак, законским актима је могуће променити такву праксу. Национална медијска стратегија треба веома озбиљно да се усмерити ка тим проблемима. Иако нисам за цензуру медијских садржаја, потребно је обавезати медијске куће са националном фреквенцијом да производе дечији програм, да непримерен аудио-визуелно садржај буде означен, као у филмском програму и сл. Јер, ако је дете свакодневно изложено лошим садржајима код куће, мало тога се може „поправити“ кроз наставу музичке културе.
Бојим се да данашње стање није добро и да се неће добро рефлектовати у будућности. Вредности се преко ноћи руше, али се мукотрпно и дуготрајно стварају.