Предшколски узраст је оно време када су родитељи у највећој дилеми – да ли дете пустити да се игра још тих годину или две колико је преостало до школе, или ипак ”прионути на посао” и припремати се интензивно за први разред.
Савети који им се на ту тему нуде врло су разнолики, али је изузетно важно да знају кога треба да послушају. Зато смо разговарали са неким чија реч у овој области има изузетну тежину. Реч је о професору доктору Мирку Дејићу, који је деценије посветио раду са будућим учитељима, предајући на Учитељском факултету у Београду. Али, проф. Дејић је и аутор више збирки задатака од којих је вечина намењена управо предшколцима.
С њим празговарамо управо о томе – како предшколце мотивисати да буду радознали и жељни знања, а не оптеретити их сувише.
Шта бисте, са својим богатим искуством саветовали, родитељима чија деца су у предшколском узрасту?
Када је у питању предшколско васпитање и припрема деце за полазак у школу, родитељи не треба много да се брину, јер су деца обухваћена организованим системом учења и социјализације.
Дилема родитеља обично настаје онда када почну да размишљају шта и како радити са децом када нису у вртићима. ”Бити спреман за школу”, када су у питању предшколска деца не значи да дете мора да зна те и те чињенице, већ је акценат више дат на томе да дете уме да слуша захтеве и следи их, да може да седи и ради 15 до 20 минута, да се дружи и сарађује са вршњацима. Наравно потребно је и да до неког интуитивног нивоа разуме и неке конкретне појмове.
За родитеље који желе да сами додатно припреме дете за полазак у школу, када су математички садржаји у питању, препоручио бих књигу: Математичка вртешка, у издању Креативног центра. Књига је намењена деци и методички, према годинама детета, поступно, развија све појмове које деца треба да имају развијене пре поласка у школу.
Оно што родитељи треба да знају то је да је игра главни метод учења на предшколском нивоу и да нема никаквог “школског” рада у виду седења, учења и преслишавања. И када се ради из каквих радних листова, нека то буде у виду игре, у опуштеној атмосфери, петнаестак минута дневно, на једном подручју.
Ако се рано форсира савладавање школских дисциплина, седећи и учећи, може се десити да се дете “засити” и изгуби мотивацију и радост за касније учење. Ако дете ужива у игри, нека се игра. Родитељ треба то да искористи тако што ће у ту дечју игру убацити успутно учење: бројање, ређање по величини, класификацију, оријентацију итд. Ако родитељ уочи да дете има интересовање за неке математичке појмове (бројање, ређање, класификовање, геометријске фигуре) онда, полако и постепено уводити дете у те појмове на забаван начин, без икакве присиле. Све ће ово да резултира да дете у школу пође са самопоуздањем, а не уморно и демотивисано. Интензивна припрема имаће мисла само ако дете показује јаку жељу за учењем.
На крају, одговор на ваше питање дат у једној реченици би гласио: Нека се дете игра и нека, играјући се, учи.
Професор сте Учитељског факултета у пензији, али и даље неуморно радите и креирате садржај за најмлађе. Ваша издања нису цењена само код нас, већ су освајала престижне награде и ван граница земље. Шта вас мотивише да и даље будете оригинални и стварате занимљиве математичке мозгалице за децу?
Мотивише ме управо дечја радозналост и њихова непресушна енергија. Када видим како деца са радошћу решавају задатке и како их изазови подстичу да размишљају и маштају, увек се изнова у мени јави жеља да додам још неки делић и попуним мозаик логичког и математичког развоја.
Сада када сам у пензији писање за децу је нешто што ме највише испуњава и у чему искрено уживам. Осећам да мој рад и даље може допринети њиховом развоју, јер свака мозгалица је прилика да се дете забави, али и да научи нешто ново. Има још доста тога што могу да урадим на том пољу и искористим своју стручност у области којом сам се читавог радног века бавио. Сада имам довољно времена да се посветим стварању књига намењених деци, а и чини ми се да имам довољно искуства да могу то да радим.
Највећа награда за мене је сазнање да мој рад инспирише децу не само овде већ и ван наших граница. На овом месту бих истакао још један значајан моменат, без кога вероватно не би ове књиге биле популарне у мери у којој јесу. Издавач свих ових књига за децу је Креативни центар. Њихов професионализам много значи да књига буде уреднички, технички, илустраторски, лекторски и у много чему још пријемчивија узрасту коме је намењена.
Како су логика и математика повезане, а по чему се разликују?
Логика и математика дубоко су повезане, али нису исто. Логика је шира дисциплина и проучава правила исправног мишљења и закључивања независно од тога о чему се закључује. Поред математике она се користи у филозофији, лингвистици, информатици итд. Што се тиче примене логике у математици она је алат и основа на којој математика гради своје тврдње и доказе. Математика се заснива на правилима закључивања које јој даје логика.
Да би човек исправно мислио мора да се служи логиком, односно да има развијено логичко мишљење. Како баш математика и решавање њених проблема имају пресудан утицај у развијању логичког мишљења посветићу пажњу овом сегменту.
Иако су логика и логичко мишљење у уској вези нису исто. Док логика даје правила и принципе како од полазних тврдњи доћи до исправног закључка, логичко мишљење представља способност човека да у конкретним ситуацијама примењује та правила. Заправо ту се ради о практичној примени логике у решавању свакодневних проблема и доношењу одлука. Та способност се постепено развија већ од најранијег детињства кроз игру, питања, искуство, задатке итд.
Овде бих се задржао баш на предшколском логичком мишљењу, односно прелогици, како се назива у стручној литератури. Доказано је да се деца рађају са склоношћу да мисле математички и логички. Око четврте године дете почиње да се интересује за узрочно-последичне односе и почиње да поставља питање: Зашто? Истраживања показују да деца код којих је развијеније логичко мишљење брже разумеју проблеме, способнија су да уоче узрок и последицу проблема. Ова деца су радозналија од вршњака, користе се стратегијом покушаја и грешке, у играма су конструктивна и воле да истражују, како би задовољила своју радозналост, а такође постављају смислена питања о разним појавама и захтевају логичка објашњења сваког одговора. Развијање логичког мишљења можемо стимулисати одговарајућим логичким и математичким задацима.
Последње издање које је недавно изашло намењено је деци предшколског узраста. Реч је о збирци Логичке заврзламе за предшколце. По чему се разликује од претходних ваших издања?
Креативни центар издао је неколико књига, чији смо аутори моја супруга и ја, намењених развијању љубави и интересовања за математику. Међу тим књигама не могу се направити неке стриктне разлике, али свака има по неку специфичнију намену и сврху од друге. Осврнућу се на књиге намењене предшколском узрасту:
Математика као игра 1 и Математика као игра 2, које су добиле међународно признање, као најбољи уџбеник за предшколце на Сајму књига у Франкфурту имале су за циљ да код деце развијају интуицију и стваралачко мишљење, као и креативност и креативно мишљење. Књига Математичка вртешка могла би да се означи као “уџбеник математике за предшколски узраст”. Циљ је био да у правилном редоследу, поштујући принцип од лакшем ка тежем, методички исправно обрадимо све појмове које деца треба да развију на предшколском узрасту ради успешне припреме за полазак у школу.
Књига Играоница за мале математичаре имала је за циљ да се деци понуди низ задатака кроз који ће да се играју, чуде, радују и траже нове изазове, развијајући на тај начин своје математичке интелектуалне способности.
Поред развијања математичких и интелектуалних способности, циљ нам је био да деца науче да се самооцењују и да добију награду када је заслуже. Такође преко ових квизова родитељи добијају информације о степену развијености дечјих интелектуалних способности.
Иако задаци у свим наведеним књигама захтевају известан степен развијености логичког мишљења и поспешују њихов развој код деце, недостајала је једна у којој ће доминирати усмерење ка развијању и примени логичког (прелогичког) мишљења код деце. Полазећи од познате латинске изреке Nomen est omen (име је знак, значење) књигу смо насловили као Логичке заврзламе за предшколце. Ту су задаци који од деце траже да нешто упоређују, да препознају различитости и сличности међу објектима, да нешто апстрахују, да анализирају, класификују, уопштавају, праве низове или разврставају нешто по неком критеријуму (серијација), праве синтезе, уочавају узрочно-последичне односе, закључују итд. Све овде наведено представља компоненте логичког мишљења.
Решавајући задатке из наведене књиге деца користе логичко мишљење, а истовремено се убрзава прелазак са непотпуне дечје логике (прелогике) на чистије и тачније схватање узрочно-поледичних односа. Деца ће у конкретним ситуацијама почети да размишљају као одрасле особе.
Примери задатака из збирке:
Loading...
Reload document 
Open in new tab Како бисте родитељима саветовали да, у свакодневним активностима, развијају дечје вијуге?
На дечје вијуге утиче се током читавог дана, у свакој ситуацији, спонтано и успутно. Деца ће са успехом да раде само оно што за њих има смисла. Предавање и подучавање треба избегавати.
На пример, док се возите колима или док пешачите, у опуштајућој атмосфери, можете подстаћи дете и заједно решавати неку логичку питалицу или загонетку и од детета тражити да само извлачи закључке. Ако дете пита нешто вас, упутите и ви њему питање типа: “Шта ти мислиш о томе?” и сл. Некада је згодно да се деци постави какав задатак уз неку мотивациону погодбу. На пример договорите се да дете опере судове ако не реши задатак. Ако детету читате причу пред спавање и ту, пре читања, можете да решите какву мозгалицу. Оваквим поступцима, поред решавања проблема, постиже се и развијање љубави према њиховом решавању.
Један од корисних начина да дете развија резоновање јесте подстицање детета да говори о ономе што ради. Уколико то чине, деца ће почети да објашњавају, да оправдавају своје мишљење и да убеђују саговорника у то о чему мисле. Не треба радити ништа против дететове воље, јер ће се постићи супротан ефекат од жељеног. Не присиљавајте дете да “вежба задатке”, изгубиће интересовање за рад. Довољно је да деца раде 15 до 20 минута неколико пута недељно. Деца иначе воле да решавају интересантне задатке и мозгалице и од родитеља често траже да им их постављају.