Predškolski uzrast je ono vreme kada su roditelji u najvećoj dilemi – da li dete pustiti da se igra još tih godinu ili dve koliko je preostalo do škole, ili ipak ”prionuti na posao” i pripremati se intenzivno za prvi razred.
Saveti koji im se na tu temu nude vrlo su raznoliki, ali je izuzetno važno da znaju koga treba da poslušaju. Zato smo razgovarali sa nekim čija reč u ovoj oblasti ima izuzetnu težinu. Reč je o profesoru doktoru Mirku Dejiću, koji je decenije posvetio radu sa budućim učiteljima, predajući na Učiteljskom fakultetu u Beogradu. Ali, prof. Dejić je i autor više zbirki zadataka od kojih je večina namenjena upravo predškolcima.
S njim prazgovaramo upravo o tome – kako predškolce motivisati da budu radoznali i željni znanja, a ne opteretiti ih suviše.
Šta biste, sa svojim bogatim iskustvom savetovali, roditeljima čija deca su u predškolskom uzrastu?
Kada je u pitanju predškolsko vaspitanje i priprema dece za polazak u školu, roditelji ne treba mnogo da se brinu, jer su deca obuhvaćena organizovanim sistemom učenja i socijalizacije.
Dilema roditelja obično nastaje onda kada počnu da razmišljaju šta i kako raditi sa decom kada nisu u vrtićima. ”Biti spreman za školu”, kada su u pitanju predškolska deca ne znači da dete mora da zna te i te činjenice, već je akcenat više dat na tome da dete ume da sluša zahteve i sledi ih, da može da sedi i radi 15 do 20 minuta, da se druži i sarađuje sa vršnjacima. Naravno potrebno je i da do nekog intuitivnog nivoa razume i neke konkretne pojmove.
Za roditelje koji žele da sami dodatno pripreme dete za polazak u školu, kada su matematički sadržaji u pitanju, preporučio bih knjigu: Matematička vrteška, u izdanju Kreativnog centra. Knjiga je namenjena deci i metodički, prema godinama deteta, postupno, razvija sve pojmove koje deca treba da imaju razvijene pre polaska u školu.
Ono što roditelji treba da znaju to je da je igra glavni metod učenja na predškolskom nivou i da nema nikakvog “školskog” rada u vidu sedenja, učenja i preslišavanja. I kada se radi iz kakvih radnih listova, neka to bude u vidu igre, u opuštenoj atmosferi, petnaestak minuta dnevno, na jednom području.
Ako se rano forsira savladavanje školskih disciplina, sedeći i učeći, može se desiti da se dete “zasiti” i izgubi motivaciju i radost za kasnije učenje. Ako dete uživa u igri, neka se igra. Roditelj treba to da iskoristi tako što će u tu dečju igru ubaciti usputno učenje: brojanje, ređanje po veličini, klasifikaciju, orijentaciju itd. Ako roditelj uoči da dete ima interesovanje za neke matematičke pojmove (brojanje, ređanje, klasifikovanje, geometrijske figure) onda, polako i postepeno uvoditi dete u te pojmove na zabavan način, bez ikakve prisile. Sve će ovo da rezultira da dete u školu pođe sa samopouzdanjem, a ne umorno i demotivisano. Intenzivna priprema imaće misla samo ako dete pokazuje jaku želju za učenjem.
Na kraju, odgovor na vaše pitanje dat u jednoj rečenici bi glasio: Neka se dete igra i neka, igrajući se, uči.
Profesor ste Učiteljskog fakulteta u penziji, ali i dalje neumorno radite i kreirate sadržaj za najmlađe. Vaša izdanja nisu cenjena samo kod nas, već su osvajala prestižne nagrade i van granica zemlje. Šta vas motiviše da i dalje budete originalni i stvarate zanimljive matematičke mozgalice za decu?
Motiviše me upravo dečja radoznalost i njihova nepresušna energija. Kada vidim kako deca sa radošću rešavaju zadatke i kako ih izazovi podstiču da razmišljaju i maštaju, uvek se iznova u meni javi želja da dodam još neki delić i popunim mozaik logičkog i matematičkog razvoja.
Sada kada sam u penziji pisanje za decu je nešto što me najviše ispunjava i u čemu iskreno uživam. Osećam da moj rad i dalje može doprineti njihovom razvoju, jer svaka mozgalica je prilika da se dete zabavi, ali i da nauči nešto novo. Ima još dosta toga što mogu da uradim na tom polju i iskoristim svoju stručnost u oblasti kojom sam se čitavog radnog veka bavio. Sada imam dovoljno vremena da se posvetim stvaranju knjiga namenjenih deci, a i čini mi se da imam dovoljno iskustva da mogu to da radim.
Najveća nagrada za mene je saznanje da moj rad inspiriše decu ne samo ovde već i van naših granica. Na ovom mestu bih istakao još jedan značajan momenat, bez koga verovatno ne bi ove knjige bile popularne u meri u kojoj jesu. Izdavač svih ovih knjiga za decu je Kreativni centar. Njihov profesionalizam mnogo znači da knjiga bude urednički, tehnički, ilustratorski, lektorski i u mnogo čemu još prijemčivija uzrastu kome je namenjena.
Kako su logika i matematika povezane, a po čemu se razlikuju?
Logika i matematika duboko su povezane, ali nisu isto. Logika je šira disciplina i proučava pravila ispravnog mišljenja i zaključivanja nezavisno od toga o čemu se zaključuje. Pored matematike ona se koristi u filozofiji, lingvistici, informatici itd. Što se tiče primene logike u matematici ona je alat i osnova na kojoj matematika gradi svoje tvrdnje i dokaze. Matematika se zasniva na pravilima zaključivanja koje joj daje logika.
Da bi čovek ispravno mislio mora da se služi logikom, odnosno da ima razvijeno logičko mišljenje. Kako baš matematika i rešavanje njenih problema imaju presudan uticaj u razvijanju logičkog mišljenja posvetiću pažnju ovom segmentu.
Iako su logika i logičko mišljenje u uskoj vezi nisu isto. Dok logika daje pravila i principe kako od polaznih tvrdnji doći do ispravnog zaključka, logičko mišljenje predstavlja sposobnost čoveka da u konkretnim situacijama primenjuje ta pravila. Zapravo tu se radi o praktičnoj primeni logike u rešavanju svakodnevnih problema i donošenju odluka. Ta sposobnost se postepeno razvija već od najranijeg detinjstva kroz igru, pitanja, iskustvo, zadatke itd.
Ovde bih se zadržao baš na predškolskom logičkom mišljenju, odnosno prelogici, kako se naziva u stručnoj literaturi. Dokazano je da se deca rađaju sa sklonošću da misle matematički i logički. Oko četvrte godine dete počinje da se interesuje za uzročno-posledične odnose i počinje da postavlja pitanje: Zašto? Istraživanja pokazuju da deca kod kojih je razvijenije logičko mišljenje brže razumeju probleme, sposobnija su da uoče uzrok i posledicu problema. Ova deca su radoznalija od vršnjaka, koriste se strategijom pokušaja i greške, u igrama su konstruktivna i vole da istražuju, kako bi zadovoljila svoju radoznalost, a takođe postavljaju smislena pitanja o raznim pojavama i zahtevaju logička objašnjenja svakog odgovora. Razvijanje logičkog mišljenja možemo stimulisati odgovarajućim logičkim i matematičkim zadacima.
Poslednje izdanje koje je nedavno izašlo namenjeno je deci predškolskog uzrasta. Reč je o zbirci Logičke zavrzlame za predškolce. Po čemu se razlikuje od prethodnih vaših izdanja?
Kreativni centar izdao je nekoliko knjiga, čiji smo autori moja supruga i ja, namenjenih razvijanju ljubavi i interesovanja za matematiku. Među tim knjigama ne mogu se napraviti neke striktne razlike, ali svaka ima po neku specifičniju namenu i svrhu od druge. Osvrnuću se na knjige namenjene predškolskom uzrastu:
Matematika kao igra 1 i Matematika kao igra 2, koje su dobile međunarodno priznanje, kao najbolji udžbenik za predškolce na Sajmu knjiga u Frankfurtu imale su za cilj da kod dece razvijaju intuiciju i stvaralačko mišljenje, kao i kreativnost i kreativno mišljenje. Knjiga Matematička vrteška mogla bi da se označi kao “udžbenik matematike za predškolski uzrast”. Cilj je bio da u pravilnom redosledu, poštujući princip od lakšem ka težem, metodički ispravno obradimo sve pojmove koje deca treba da razviju na predškolskom uzrastu radi uspešne pripreme za polazak u školu.
Knjiga Igraonica za male matematičare imala je za cilj da se deci ponudi niz zadataka kroz koji će da se igraju, čude, raduju i traže nove izazove, razvijajući na taj način svoje matematičke intelektualne sposobnosti.
Pored razvijanja matematičkih i intelektualnih sposobnosti, cilj nam je bio da deca nauče da se samoocenjuju i da dobiju nagradu kada je zasluže. Takođe preko ovih kvizova roditelji dobijaju informacije o stepenu razvijenosti dečjih intelektualnih sposobnosti.
Iako zadaci u svim navedenim knjigama zahtevaju izvestan stepen razvijenosti logičkog mišljenja i pospešuju njihov razvoj kod dece, nedostajala je jedna u kojoj će dominirati usmerenje ka razvijanju i primeni logičkog (prelogičkog) mišljenja kod dece. Polazeći od poznate latinske izreke Nomen est omen (ime je znak, značenje) knjigu smo naslovili kao Logičke zavrzlame za predškolce. Tu su zadaci koji od dece traže da nešto upoređuju, da prepoznaju različitosti i sličnosti među objektima, da nešto apstrahuju, da analiziraju, klasifikuju, uopštavaju, prave nizove ili razvrstavaju nešto po nekom kriterijumu (serijacija), prave sinteze, uočavaju uzročno-posledične odnose, zaključuju itd. Sve ovde navedeno predstavlja komponente logičkog mišljenja.
Rešavajući zadatke iz navedene knjige deca koriste logičko mišljenje, a istovremeno se ubrzava prelazak sa nepotpune dečje logike (prelogike) na čistije i tačnije shvatanje uzročno-poledičnih odnosa. Deca će u konkretnim situacijama početi da razmišljaju kao odrasle osobe.
Primeri zadataka iz zbirke:
Loading...
Reload document 
Open in new tab Kako biste roditeljima savetovali da, u svakodnevnim aktivnostima, razvijaju dečje vijuge?
Na dečje vijuge utiče se tokom čitavog dana, u svakoj situaciji, spontano i usputno. Deca će sa uspehom da rade samo ono što za njih ima smisla. Predavanje i podučavanje treba izbegavati.
Na primer, dok se vozite kolima ili dok pešačite, u opuštajućoj atmosferi, možete podstaći dete i zajedno rešavati neku logičku pitalicu ili zagonetku i od deteta tražiti da samo izvlači zaključke. Ako dete pita nešto vas, uputite i vi njemu pitanje tipa: “Šta ti misliš o tome?” i sl. Nekada je zgodno da se deci postavi kakav zadatak uz neku motivacionu pogodbu. Na primer dogovorite se da dete opere sudove ako ne reši zadatak. Ako detetu čitate priču pred spavanje i tu, pre čitanja, možete da rešite kakvu mozgalicu. Ovakvim postupcima, pored rešavanja problema, postiže se i razvijanje ljubavi prema njihovom rešavanju.
Jedan od korisnih načina da dete razvija rezonovanje jeste podsticanje deteta da govori o onome što radi. Ukoliko to čine, deca će početi da objašnjavaju, da opravdavaju svoje mišljenje i da ubeđuju sagovornika u to o čemu misle. Ne treba raditi ništa protiv detetove volje, jer će se postići suprotan efekat od željenog. Ne prisiljavajte dete da “vežba zadatke”, izgubiće interesovanje za rad. Dovoljno je da deca rade 15 do 20 minuta nekoliko puta nedeljno. Deca inače vole da rešavaju interesantne zadatke i mozgalice i od roditelja često traže da im ih postavljaju.