Не чувајте децу од барица и промаје, чувајте их од стварних опасности

септембар 15, 2016

Много пута смо писали о томе колико је за децу заправо корисна свака врста активности у природи – пењање, скакање, трчање, вртење у круг… Ипак, ако одете у паркић, видећете да и даље велики број родитеља (а нарочито бака) не дозвољава деци да раде ништа од ових ствари. Начуљите уши и чућете на све стране: „Не, не пењи се тамо! То је за велику децу, ти си мали!”, „Немој да трчиш! Стани, полако!”, „Не скачи одатле, високо је!”.
А онда, кад се игра заврши, ти исти родитељи спакују дете у ауто, без ауто-седишта, веома често и тако да позади седи само.
Драги родитељи, нису барице, промаја, брзо трчање непријатељи наше деце, већ је то понекад наша неодговорност. Иако је по Закону о безбедности саобраћаја употреба ауто-седишта обавезна, веома мали број родитеља их користи за децу до три године. Званична статистика каже да је на нашим путевима само 32 одсто деце до три године везано у ауто-седиштима. За децу старију од три године, која такође треба да се превозе везана у посебним седиштима јер нису довољно стара за обичне појасеве у аутомобилу, и нема званичних података.
sedista cuvaju zivote– То су забрињавајуће ниски проценти и морамо још пуно да радимо на подизању свести о важности коришћења ауто-седишта – каже Ивана Михајловић, обучена саветница за дечја ауто-седишта. – А чак и када набаве ауто-седишта, родитељи их у више од 90 одсто случајева користе неправилно.
На основу вишегодишњег искуства Ивана Михајловић сматра да су родитељи често збуњени различитим информацијама о ауто-седиштима, њиховим врстама и намени, те да греше при куповини. Најчешће журе да дете пребаце у веће седиште, па прескоче куповину оног за новорођенче и бебу. То су седишта групе 0 и 0+, такозвана јаја која се у аутомобилу постављају супротно смеру вожње. Таква вожња је најбезбеднија за децу млађу од две године јер она немају довољно развијену конституцију па ако су постављена у смеру вожње велики је ризик од повреде врата и кичме. А обрнути положај даје им већу сигурност током вожње.
– Важно је да родитељи не журе са преласком у ауто-седишта веће категорије – напомиње Ивана. – Треба пратити упутства произвођача, добро све проучити и одвојити време за куповину. Такође, саветујемо да се пре куповине седиште испроба у аутомобилу, јер се сва седишта у свим аутомобилима не постављају једнако чврсто. Иако је мала, увек постоји могућност да ауто и седиште буду некомпатибилни, зато их и треба испробати. Из искуства знам да су продавци врло предусретљиви по том питању, до сада нисам чула да је неко имао проблема да испроба седиште пре куповине.
Саветнице за ауто-седишта широм Србије организују бесплатне прегледе и помажу при избору и монтирању ауто-седишта. Родитељи при куповини седишта најчешће праве три врсте грешака, напомиње Ивана.
Ауто-седишта су често неправилно постављена у аутомобил, или нису довољно чврсто везана, или појас није правилно провучен. Друга најчешћа грешка је да дете није правилно везано, тј. да су појасеви седишта сувише лабави. Појасеви треба да буду чврсто затегнути тако да између дететове кључне кости и појаса може да стане само један прст.
Такође, децу у ауто-седишта не би требало везивати у јакнама, скафандерима и дебелој зимској гардероби јер се тада појасеви не могу довољно затегнути. Трећа најчешћа грешка је да седиште не одговара узрасту. Врло често родитељи децу млађу од годину дана пребацују у седишта која се постављају у смеру вожње. С друге стране, према упутствима произвођача треба пазити да дете не прерасте седиште у ком се тренутно вози.
Све ове грешке потенцијално су веома опасне јер деца која су неправилно везана могу озбиљно да страдају.

– Не само да је веома опасно возити невезано дете, опасно је превозити и неправилно везано дете – упозорава Ивана Михајловић. – Опасности су у том случају као и за све невезане путнике, јер приликом судара невезана деца настављају да лете ка тачки ударца у аутомобил и при том задобијају озбиљне и животно угрожавајуће повреде. Сви путници у аутомобилу, одрасли и деца, на предњим и задњим седиштима морају увек да буду правилно везани.

Промене које доноси нови Закон о безбедности саобраћаја би, пре свега, попуниле празнину коју имамо, па би сва деца морала да буду везана у одговарајућем систему за везивање док не порасту довољно да се могу везати појасом аутомобила. То би у наредним годинама сасвим сигурно утицало на повећање безбедности и смањење броја деце која страдају у аутомобилу. У Србији, као и свуда у Европи, последњих година деца више страдају као путници него као пешаци. Законодавцима и свима који брину о безбедности саобраћаја главни циљ је да сачувају животе и због тога законске промене и иду у том правцу иако је набавка ауто-седишта додатни издатак за родитеље.

– Треба имати у виду да ове промене чувају животе наших најмилијих. Већина родитеља је у незавидној финансијској ситуацији, али ауто-седишта морамо посматрати као основну опрему аутомобила ако намеравамо да у њему превозимо децу – поручује наша саговорница.

– Важно је да родитељи знају да ауто-седишта заиста спасавају дечје животе. У зависности од категорије, нека од њих пружају и до 90 одсто заштите од тешких и смртних повреда, ако се правилно користе. Како бисмо заиста у високом проценту заштитили дечје животе у саобраћају, потребне су нам разне едукације за возаче и родитеље али и за људе у институцијама, нарочито оне који су ауторитети младим родитељима (полицајци и медицинско особље).
Више о ауто-седиштима прочитајте на сајту: www.auto-sedista.rs
 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


6 коментара на "Не чувајте децу од барица и промаје, чувајте их од стварних опасности

  1. Jole каже:

    NE POSTOJE sedišta za dvogodišnje dete koje gleda u nazad, osim ako to dete ima samo 10kg i patuljaste je gradje.

  2. ja каже:

    Sta je sa generacijama I generacijama dece ( medju kojima sam I ja) koja su odrastala bez tog sedisa, naime nije ni postojalo.

    1. jelena каже:

      Tada nije bilo toliko saobraćaja, a automobili nisu bili toliko brzi i opasnost je samim tim bila manja. Naravno da bi bilo bolje da su i tad deca imala sedišta. Sigurnosti nikada nije previše…

    2. Jelena каже:

      Hajde da se svi vratimo u Vase vreme, kada je em bilo manje automobila, a i vozili su se manjim brzinom!

    3. Suncana каже:

      Promet i automobili, brzina istih, nista nije bilo isto kada ste vi odrastali! Stoga, argument je nikakav!

  3. Lee каже:

    Ja zivim u Americi gde ne mozete videti dete van sedista. Letos sam posetila moje i svi moji projatelji imaju malu decu (od 7 meseci do 3 godine) i svi imaju sediste u kolima “samo ako ih policija zaustavi” a decu drze u krilu jer deca zaboga ne vole sediste. Kad moje vristi kazu mi “sto ga mucis, izvadi ga”. Ja nisam sigurna dal’ su oni ludi ili glupi! Pa bolje da malo place i u slucaju nesrece ostane zivo i zdravo nego da se nesto ne daj Boze desi. Svi koriste ono “sta je nama falilo…”. Pa nije nista nama koji nismo doziveli saobracajnu nesrecu dok su nas roditelji drzali u krilu, oni koji su to dozeveli, na zalost nisu tu da kazu sta je njima falilo…

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама