Razgovori o saradnji, empatiji, toleranciji, kojima je po zamisli Ministarstva prosvete počela nova školska godina, izgleda da u nekim školama ne daju rezultate u borbi protiv nasilja.
Kako piše Danas, samo u poslednjih nekoliko dana u medijima su zabeleženi drastični slučajevi vršnjačkog nasilja, a javnost je u šoku nakon što se pojavila informacija o navodnom snimku seksualnog odnosa dvoje učenika surduličke OŠ „Vuk Karadžić“, koji je predmet istrage policije i tužilaštva.
Posle mnogo odugovlačenja, Skupština Srbije je pre mesec dana usvojila izmene seta prosvetnih zakona koji, po obećanju nadležnih, treba da unaprede prevenciju i reagovanje na nasilje u obrazovnim ustanovama, a u školama kažu da se tek upoznaju sa novim rešenjima i da ih u ovom kratkom roku od donošenja nisu još uvek primenili.
Izmenama su skraćeni rokovi za disciplinski postupak, nasilnici više ne mogu da se tokom tog postupka premeste u drugu školu, uvedene su novčane kazne za roditelje, a vladanje se uvodi kao brojčana ocena od drugog razreda, piše Euronews Srbija.
Međutim, jedna od novina je udaljenje sa nastave ako učenik učini težu povredu obaveza, najkraće na pet dana, a najduže do okončanja disciplinskog postupka.
Dok jedni smatraju da je udaljenje učenika sa nastave pravo rešenje kako bi se smirile tenzije u školi, drugi pak smatraju da je to nagrada za prestupnika.
Opomene i ukori više nisu dovoljne kazne za đake koji u školu unesu alkohol, drogu ili oružje, već će takvi incidenti biti razlog za udaljenje sa nastave. Takvu meru zakon ne prepoznaje kao kaznu, jer su kazne samo vaspitne i vaspitno-disciplinske, a prosvetni radnici kažu da je moguće da je ni učenici neće tako doživeti.
„Neki kažu da će odlazak na suspenziju zapravo biti nagrada, neki da je kazna. Možda nije najbolje rešenje. Jeste rešenje za školu koja će tog trenutka moći da fizički skloni dete koje je napravilo problem, ali ga neće trajno rešiti“, kaže za Euronews Srbija Snežana Romandić iz Unije prosvetnih radnika.
Iz Društva direktora Srbije kažu da udaljenje predstavlja podršku učeniku i pojačan vaspitni rad i daje školi vremena za pravedno postupanje. Dok je udaljenje na snazi, roditelj učenika i sam učenik dužni su da prate nastavu, a škola da dostavlja materijal.
„Samim tim uvažena su prava učenika na nastavni proces, te se udaljenje učenika, odnosno njegovo odsustvo ne smatra neopravdanim izostancima. Njegovo odsustvo tretira se kao učenje na daljinu, odnosno, onlajn nastava. Ova mera je preventivnog karaktera koja u teškim situacijama daje vreme školi za pravedno i zakonsko postupanje, a samom učeniku da ukaže na važnost poštovanja pravila u školi i ispunjavanja obaveza učenika“, kažu iz Društva direktora Srbije.
Prof. Dragica Pavlović Babić sa Filološkog fakulteta kaže da prvo treba govoriti kakve efekte će dati te mere, a onda koliko će to biti brzo.
„Ne vidim da te mere doprinose uspostavljanju bilo kakve komunikacije roditelj-prestupnik-škola. Mislim da će ovde sve tri strane biti u zabuni šta da rade. Svi će se osećati loše, povređeno. Ne vidim da će efekti ići u pravcu u kom je zakonodavac želeo da ide. Ne mislim da je namera loša, ali mislim da je mera nepripremljena“, rekla je Pavlović Babić.
Dodaje da se isključenje na nedelju ili dve može smatrati nagradom i kaznom, zavisno kako to interpretira učenik.
Pojašnjava da je teško srednjoškolca, koji je pod negativnim emocionalnim nabojem, fokusirati na nastavna pitanja. Dodaje da roditelji ostaju sami sa problemom bez vođenja, podrške i sa povišenom odgovornošću.
„Namera je bila dobra, ali je realizacija trapava. Mislim da će efekti biti različiti od škole do škole, situacije do situacije. Bolje je da ovakve stvari reguliše sama škola nego zakonodavac odozgo. Da kaznene mere budu u skladu sa školskom klimom i šta škola može da podrži“, navela je ona.
A u međuvremenu – Ministarstvo prosvete sprovodi anketu
S druge strane, Ministarstvo prosvete sprovodi anketu među zaposlenima u školama, članovima saveta roditelja i učeničkih parlamenata, kako bi dobilo odgovore da li smernice za organizaciju i realizaciju obrazovno-vaspitnog rada u školskoj 2023/2024. godini daju rezultate.
Upitnik za zaposlene u školi popunjavali su direktor, stručni saradnici, rukovodioci stručnih i odeljenjskih veća i timova za obezbeđivanje kvaliteta i razvoj ustanove, a posebno su rađene ankete za članove saveta roditelja i učeničkih parlamenata.
„Upitnici Ministarstva, dopisi, administracija se na kraju svedu na jalov pokušaj da se izađe na kraj sa problemom nasilja ili što je još gore da se ostavi utisak da oni kojima je zadatak da brinu o prosveti, nešto i rade. Svaki put kad papirima pokušamo da sakrijemo određene pojave one nam se kao bumerang vrate u još gorem obliku“, komentariše Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija za Danas.
On napominje da se dugo godina nasilje kao takvo tolerisalo i guralo pod tepih i sada je nemoguće zaustaviti spiralu.
„Da stvar bude gora, nemam utisak da je bilo ko u državi danas spreman da se bori sa ovom pojavom koja se ne odnosi samo na škole, već i na čitavo društvo. Stiče se utisak i da mere koje Ministarstvo donosi dolaze sa zakašnjenjem od nekoliko godina, što je slučaj i sa poslednjim zakonskim izmenama, koje su posledica tragedije koja nam se dogodila, umesto da smo se blagovremeno borili sa uzrokom“, smatra Markov.
Izvor: 021.rs