Подршка студентима и њиховој борби је, у то сад више нико не сумња, масовна. Свима је јасно да оно што они захтевају није никакав хир, већ нешто што би требало да буде један нормалан след ствари у ситуацији у којој се налазимо.
Међутим, све чешће наилазимо и на оне чија је подршка условљена личним комфором. Дакле, разумеју важност студентске борбе, али је подржавају све док њима не ремети свакодневицу.
Шта нам то говори и да ли смо превише уморни да бисмо дали свој допринос, те нереално очекујемо да деца и млади буду носиоци промена, за наш портал говори проф. др Тамара Џамоња Игњатовић, редовна професорка Филозофског факултета у Београду.
”Током ових протеста чију су важност препознали и подржали грађани широм Србије, студенти, ученици, просветни радници, професори на факултетима, као и многи други, показали су велику спремност и на личне жртве. Јер њихови захтеви нису ништа друго него захтев за поштовање закона ове земље. После готово 5 месеци на улицама, не назире се расплет, предлози за мирно превазилажење кризе се игноришу, а додатни притисци се повећавају, сада и кроз неисплаћивање плата запосленима у просвети. Замор и брига грађана се могу разумети, али је важно да се сагледа да је одустајање у овом тренутку најгора опција, која нас не враћа на почетно стање, већ на ризик од још веће репресије, кажњавања и отпуштања.” – каже проф. Џамоња Игњатовић.
Истиче и то да није необично што нас безбедност деце, као најосетљивије групе која сама себи не може да обезбеди заштиту и зависи од заштите одраслих, посебно забрињава.
”Школе одавно нису безбедно место, али поларизација унутар наставника, а и унутар група родитеља доприноси порасту тензија. С друге стране, има пуно примера где је дошло до хомогенизације између оних наставника и значајног дела родитеља који им пружају подршку. У сваком случају, повратак у школе без разрешавања ових тензија и поларизација и наставак школске године као да се ништа није десило, тешко је остварив, јер би кључне претпоставке за реализацију наставе у стабилном и безбеном окружењу, изостале.” – тврди професорка Филозофског факултета на Одељењу за психологију.
Говорећи и о разумљивој бризи родитеља за исход ове школске године, наша саговорница истиче да је у овом тренутку важно је да разумемо да сви имамо заједничке интересе и делимо исте бриге.
”Сви наравно желимо да се деца школују и да ово стање што краће траје, све нас брине колико ће бити пропуштеног градива и како ће се оно надокнадити. Али важно је да адресирамо одговорне за овакво стање, а они се не налазе на страни оних који не пристају да држе часове под оваквим условима. Кривица и одговорност су на страни оних који су у позицији моћи да доносе одлуке, а самим тим и да испуне захтеве студената. Ствари се дефинитивно неће решити саме од себе.” – казала је проф. Џамоња Игњатовић.
Као неко ко је у свакодневном контакту са студентима, она верује да су решени да истрају до краја јер би за њих одустајање значило већи губитак него што је то једна школска година.
“За њих, то би практично значило губитак будућности, бар у овој земљи. Они су свесни да је жртва велика и сасвим је разумљива и њихова забринутост, али је за све њих ово животна лекција која има већу вредност од многих лекција које су пропустили. Учити најважније животне вредности о солидарности, хуманости, демократији, агенсности кроз свакодневни живот, јесте нешто што ће заувек утицати на њихов живот.” – каже наша саговорница.
Додаје да је подршка коју су студенти осетили од својих бивших наставника и учитеља такође од велике важности, а да чињеница да су се неки од њих вратили у клупе то не умањује.
”Студенти су до јуче били ученици својих наставника у школама, а њихови садашњи ученици пошли су за студентима, јер ће и сами ускоро то постати. Та близина непосредне комуникације, њихова дирекна повезаност, утицали су на то да просвета у највећој мери подржи студенте и придружи се кроз блокаду наставе. Јасно је да су се уморили, јер трпе притиске и репресију, егзистенција им је угрожена на незаконит начин, па је разумљиво да су неки спремни и да одустану.” – казала је проф. Џамоња Игњатовић додајући да је исто тако важно да сада свој допринос борби за бољу будућност деце дају и друге струке.