Podrška studentima i njihovoj borbi je, u to sad više niko ne sumnja, masovna. Svima je jasno da ono što oni zahtevaju nije nikakav hir, već nešto što bi trebalo da bude jedan normalan sled stvari u situaciji u kojoj se nalazimo.
Međutim, sve češće nailazimo i na one čija je podrška uslovljena ličnim komforom. Dakle, razumeju važnost studentske borbe, ali je podržavaju sve dok njima ne remeti svakodnevicu.
Šta nam to govori i da li smo previše umorni da bismo dali svoj doprinos, te nerealno očekujemo da deca i mladi budu nosioci promena, za naš portal govori prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović, redovna profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu.
”Tokom ovih protesta čiju su važnost prepoznali i podržali građani širom Srbije, studenti, učenici, prosvetni radnici, profesori na fakultetima, kao i mnogi drugi, pokazali su veliku spremnost i na lične žrtve. Jer njihovi zahtevi nisu ništa drugo nego zahtev za poštovanje zakona ove zemlje. Posle gotovo 5 meseci na ulicama, ne nazire se rasplet, predlozi za mirno prevazilaženje krize se ignorišu, a dodatni pritisci se povećavaju, sada i kroz neisplaćivanje plata zaposlenima u prosveti. Zamor i briga građana se mogu razumeti, ali je važno da se sagleda da je odustajanje u ovom trenutku najgora opcija, koja nas ne vraća na početno stanje, već na rizik od još veće represije, kažnjavanja i otpuštanja.” – kaže prof. Džamonja Ignjatović.
Ističe i to da nije neobično što nas bezbednost dece, kao najosetljivije grupe koja sama sebi ne može da obezbedi zaštitu i zavisi od zaštite odraslih, posebno zabrinjava.
”Škole odavno nisu bezbedno mesto, ali polarizacija unutar nastavnika, a i unutar grupa roditelja doprinosi porastu tenzija. S druge strane, ima puno primera gde je došlo do homogenizacije između onih nastavnika i značajnog dela roditelja koji im pružaju podršku. U svakom slučaju, povratak u škole bez razrešavanja ovih tenzija i polarizacija i nastavak školske godine kao da se ništa nije desilo, teško je ostvariv, jer bi ključne pretpostavke za realizaciju nastave u stabilnom i bezbenom okruženju, izostale.” – tvrdi profesorka Filozofskog fakulteta na Odeljenju za psihologiju.
Govoreći i o razumljivoj brizi roditelja za ishod ove školske godine, naša sagovornica ističe da je u ovom trenutku važno je da razumemo da svi imamo zajedničke interese i delimo iste brige.
”Svi naravno želimo da se deca školuju i da ovo stanje što kraće traje, sve nas brine koliko će biti propuštenog gradiva i kako će se ono nadoknaditi. Ali važno je da adresiramo odgovorne za ovakvo stanje, a oni se ne nalaze na strani onih koji ne pristaju da drže časove pod ovakvim uslovima. Krivica i odgovornost su na strani onih koji su u poziciji moći da donose odluke, a samim tim i da ispune zahteve studenata. Stvari se definitivno neće rešiti same od sebe.” – kazala je prof. Džamonja Ignjatović.
Kao neko ko je u svakodnevnom kontaktu sa studentima, ona veruje da su rešeni da istraju do kraja jer bi za njih odustajanje značilo veći gubitak nego što je to jedna školska godina.
“Za njih, to bi praktično značilo gubitak budućnosti, bar u ovoj zemlji. Oni su svesni da je žrtva velika i sasvim je razumljiva i njihova zabrinutost, ali je za sve njih ovo životna lekcija koja ima veću vrednost od mnogih lekcija koje su propustili. Učiti najvažnije životne vrednosti o solidarnosti, humanosti, demokratiji, agensnosti kroz svakodnevni život, jeste nešto što će zauvek uticati na njihov život.” – kaže naša sagovornica.
Dodaje da je podrška koju su studenti osetili od svojih bivših nastavnika i učitelja takođe od velike važnosti, a da činjenica da su se neki od njih vratili u klupe to ne umanjuje.
”Studenti su do juče bili učenici svojih nastavnika u školama, a njihovi sadašnji učenici pošli su za studentima, jer će i sami uskoro to postati. Ta blizina neposredne komunikacije, njihova direkna povezanost, uticali su na to da prosveta u najvećoj meri podrži studente i pridruži se kroz blokadu nastave. Jasno je da su se umorili, jer trpe pritiske i represiju, egzistencija im je ugrožena na nezakonit način, pa je razumljivo da su neki spremni i da odustanu.” – kazala je prof. Džamonja Ignjatović dodajući da je isto tako važno da sada svoj doprinos borbi za bolju budućnost dece daju i druge struke.