„Још увек треба много тога да се уради, не само кад је у питању заштита просветних радника, већ њихов статус у целини. Већ су направљени неки ситни кораци, али се види да је Србија спремна да бар мало оздрави“, истакла је за Данас Марија Стевановић, професорка из Трстеника којој су ђаци током часа измакли столицу. Она је охрабрена тиме што су хиљаде њених колега протекле недеље у знак подршке њој и свима који трпе насиље, организовали протесте широм Србије.
Професорка Марија се у четвртак срела са колегама из синдиката и председницом СОС-а Валентином Илић, што је била прилика за разговор о томе како обезбедити бољу правну заштиту запослених у школама.
„Сазнали смо да је одавно предвиђено да кад ученик направи озбиљнији прекршај родитељи по пријави школе могу да буду новчано кажњени, али се то у пракси не догађа. Зашто не бисмо на почетку школске године свим родитељима прочитали шта пише у закону? Нека се потпишу да су обавештени и да су разумели, на тај начин ћемо имати на папиру да су сви примили к знању. Ми као наставници ћемо да забележимо сваки инцидент, да бисмо о свему имали писани траг, а ако се нешто деси, школа може да покрене поступак да би се родитељи новчано казнили. Мислим да би неке ствари могле да се спрече када би родитеље „ударили“ по џепу“, каже професорка Стевановић за Данас.
Она додаје да увођење статуса службеног лица за све запослене у школи очигледно није најбоље решење и да би требало унапредити постојећу законску регулативу. Такође би, додаје, било добро да свака школа има школског полицајца.
Истиче и да није неспроводиво да се забрани употреба мобилних телефона на часу, додајући да неке школе практикују да ученици телефоне остављају у кутији на улазу у учионици.
Када је реч о самом догађају, професорка Стевановић каже да јој је и даље тешко кад види да се снимак врти на телевизији.
Део јавности, па и њених колега били су критични јер није одмах након инцидента напустила час и пријавила ученике, већ је одржала час до краја и отишла не пријавивши инцидент.
Поједини су коментарисали неформалну атмосферу на часу, питајући се зашто то дозвољава. Професорка каже да разуме колеге које интересује шта се дешавало на часу и напомиње да су поменута три ученика закаснила и у учионицу ушла након што је звонило.
Каже да јој се после свега није извинио ниједан од три ученика, нити њихови родитељи, па чак ни остали ђаци из тог одељења.
Цео текст: Данас