Просветари у 10 тачака: Како бисмо ми решили хаос у настави

15 августа, 2020

Док родитељи и просветни радници плове на таласу неизвесности и хаоса уочи почетка нове, ковид школске године, у тренутку кад расправе о томе да ли деца треба да имају онлајн или класичну наставу достижу врхунац, недостају решења. Сви се слажу у једном – Министарство просвете није дорасло задатку и за шест месеци није направило добар план. Зато смо наставнике замолили да у 10 тачака дају решење, кораке за нови, сигурнији почетак школске године током пандемије.

Foto: Canva

Упутство Министарства просвете о организацији наставе од првог септембра је с разлогом ускомешало просветне раднике и родитеље ученика. Просветни радници из Србије и региона, окупљени у заједници Еду Балкан кажу да у неколико земаља региона у стручном упутству постоји могућност да родитељ сам бира да ли ће дете похађати наставу онлајн или на класичан начин.

Када је то до сада МП било које земље консултовало родитељску заједницу за било какав проблем? Да ли је ово пребацивање одговорности на самог родитеља? Да ли родитељи уопште могу бити свесни шта значи та могућност одлучивања која им је понуђена? Наравно, сада када је питање живота или смрти, сада је добро да о томе одлуче сами родитељи, јер зашто би влада било које земље то преузела на себе када ни сама не зна у какав национални експеримент увлачи стотине хиљада ученика, њихових родитеља, наставника.

Нисмо сигурни да постоји ико ко зна решење ове загонетке у којој се нашло образовање света, не само региона, али хајде да се осмелимо да од нечега почнемо. Ово је предлог десет великих корака за нови сигурнији почетак образовања у 21. веку све док траје пандемија Ковид-19. Ако већ мора да се експериментише, хајде да експериментишемо у мирнијим водама.

Одлагање школске године до 1. новембра

Овим потезом бисмо добили два месеца времена за потпуну реорганизацију школске године и доношење мера које одговарају тренутној ситуацији, и не бисмо убацили наставнике и ученике у ризичне ситуације са непознатим исходима, можда чак и са несагледивим последицма по здравље ученика и наставника.

Формирање просветног колегијума

Овај колегијум би морао би да има представнике свих нивоа доуниверзитеског образовања, представнике свих наставних предмета, учитеље и васпитаче, и то у име сваке школске управе по једног, односно до тридесет наставника са подручја сваке школске управе. Свака школска управа би имала свој окружни просветни колегијум од тих тридесет наставника, а које би предложиле њихове школе, наставнике са транспарентним биографијама и резулатима рада, посебно током онлајн наставе.

Спровођење истраживања – ставови родитеља и наставника о начинима реализације наставе

Овде би се прикупили ставови наставника и родитеља, мишљења о начину реализације наставног процеса (класично или онлајн), и на основу резултата организација рада би се вршила у свакој школи појединачно. Наставници и родитељи, који се изјасне за класичну наставу, имали би организацију наставног процеса у школи, док би наставници и родитељи који се изјасне за онлајн наставу били међусобно усмерени једни на друге у реализацији наставног процеса.

На овај начин задовољиле би се потребе, али и оправдани страхови наставника нарушеног здравља или оних који у прородицама имају ризичне групе, те би се тој групи омогућило да ради од куће. То би подразумевало посебно формирање одељења за класичну или онлајн наставу, са прецизним подацима ко се школује од куће, а ко долази у школу, односно ко ради од куће, а ко долази у учионицу да реализује наставу, што би у великој мери смањило хаос у најави, у коме се неће знати ко и на који начин похађа наставу, како се вреднује онлајн, а како класично учење, шта су чије надлежности, права и обавезе.

Припрема и доношење смерница за целовит приступ учењу

На овом важном документу били би ангажовани појединци из наставне праксе кој би се бирали на јавном позиву.

Смернице би биле припремљене у облику документа за наставнике, стручне сараднике и директоре основних школа, али и доносиоце одлука. Документ би представљао модел целовитог приступа учењу за основне и средње школе на основу међупредметних компетенција.

Модел би морао да предвиди уску сарадњу учитеља, наставника, стручних сарадника и директора школа. Менаџмент школа би морао да се оснажи и пружи довољну подршку наставницима у новим изазовима. Стручни сарадници би овде имали немерљиву улогу и морали би директно да помажу у реализацији тих изазова примењујући иновативни приступ, између осталог и смањење броја ученика на максимум двадесет по одељењу.

Ове смернице су важне прво, у циљу промоције ширег европског погледа на целовит приступ учењу што подразумева напуштање строге поделе на наставне предмете који се јављају као изоловани и међусобно неповезани сегменти програма. Друго, промовишу средину подстицајну за учење. Могућност реализације овог облика наставе на отвореном током ковида 19, донео би релаксираност свих субјеката у образовном процесу.

Реконструкција националног курикулума по принципу целовитог приступа учењу

Целовит приступ учењу инсистира на повезивању знања из различитих области у једну целину кроз интегративну наставу која ученицима може да омогући стицање систематизованијих и продубљенијих знања која су примењива у свакодневном животу, односно овим моделом омогућава се ученицима сагледавање света у његовој целовитости без поделе на појединачне предмете, како у класичној, тако и у онлајн настави.

Подразумева се обједињени наставни процес неоптерећен предметним поделама, у коме ће ученици подстакнути истраживачким делатностима, постати активни

Креирање базе дигиталних наставних материјала

Обједињавање свих постојећих база дигиталних наставних материјала уз јасне смернице шта може да буде део базе, под којим условима се појединачне базе преносе у главну базу, и како се то вреднује. чиниоци наставног процеса, стичући искуствена и целовита знања.

Национални просветни колегијум би уз прибављено мишљење свих чланова регионалних колегијума, направио курикулуме по разредима који би били састављени из 28-36 целовитих тема које би обухватиле максимум наставних садржаја у једном разреду.

Правилник о заштити здравља и безбедности наставника и ученика током пандемије

Овим правилником би се морале јасно прецизирати реалне и неопходне мере заштите, како ученика, тако и наставника. Правилник би морао да садржи чланове који омогућавају наставницима да бирају иземрђу онлајн и класичне наставе и да на основу тога школе праве распоред и план реализације наставе.

Измена могућности добровољног ранијег одласка наставника у пензију

Овом изменом би се омогућило да сваки наставник који у збиру година радног стажа и година живота има више од 80, може отићи у заслужену пензију.

Пренамена средстава предвиђених за материјалне трошкове школа

Ово би морало да се обави крајње транспарентно на нивоу локалних самоуправа у сарадњи са директорима школа. Сва средства уштеђена од марта до јуна 2020, и она која ће се уштедети сваког месеца када не буде било могуће реализовати класичну наставу, морала би се преусмерити за набавку техничке опреме наставника и ученика.

Извор: Нова

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


5 коментара на "Просветари у 10 тачака: Како бисмо ми решили хаос у настави

  1. Anica каже:

    Uglavnom dobri predlozi.Pametnije od ludila ovih dana.

  2. Сања Симић де Граф каже:

    Већину од горе наведених ствари сам описала у овом чланку https://zelenaucionica.com/nastava-na-daljinu-u-nerealnom-vremenu/
    Који је објављен 3. јула. То сам проследила и Министарству и декану Учитељског факултета господину Мандићу. Из Министарства ми је бар дошао одговор да је сваки предлог добродошао и да ће се дати на разматрање а господин Мандић ми уопште није одговарао на два мејла, два предлога која сам дала јер је у ,,Просветном прегледу“ у једном свом интервјуу рекао да му се шаљу предлози. Такође, проследила сам и на друге инстанце.

  3. Ivan каже:

    Bitno da ne radite jos dva meseca. Od cega da vas placa drzava? Drugi ce da rade za vas, a vi cete da lagano sastancite do zime. Sramota!

  4. Mima каже:

    1. Odlaganje početka šk. godine-bezobrazno. Šta se do sada čekalo sa planiranjem?
    2. Prosvetni kolegijum-još jedno telo više čija svrha se ne nazire. Osim da se potroši vreme i novac.
    3. Svakakva istraživanja su već sprovedena, recite nam nešto novo.
    4. Smernice za celovit pristup učenju-još jedan dokument čija bi praktična vrednost bila 0.
    5. Rekonstrukcija kurikuluma-to bi bilo poželjno, pogotovo što je zastareo i preopterećen gradivom.
    6. Baza bi mogla da bude korisna, ali je ova tačka ostala nedorečena-kao da je stavljena zato da bi bilo više tačaka na papiru.
    7. Pravilnik o zaštiti zdravlja-pa on i ovako postoji, šta biste tu još mogli da unapredite?
    8. Prevremen odlazak u penziju ako je zbir 80-ok, ako ćemo tako zaista zaštititi pomenutu grupu ljudi. Ali to bi onda trebalo da se odnosi na sve, a ne samo na prosvetu, zar ne?
    9. Oduvek mi je delovala nerealno ideja da država daje svim učenicima i nastavnicima tehničku opremu. Ni knjige, sveske, olovke, gumice, šestare, vodene bojice, kolaž papir itd. ne kupuje učenicima škola, zar ne?

    Može biti da sam se zabrojala, ali čini se da je tačaka devet.

  5. Anđelija каже:

    Odlični predlozi.Podrška!

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама