Поласком у школу деца улазе у средину у којој ће у кругу вршњака развијати, проверавати и показивати своје различите способности и особине. Самостално ће се сналазити у бројним ситуацијама у којима су им досад помагали родитељи.
Већ код првог уласка у школу, можемо приметити врло различита понашања деце: нека улазе насмејана, радосна, нека изгледају радознало, пуна очекивања, нека су збуњена, нека изгледају равнодушно. Код неких запажамо и страх, има ту и суза – понеко дете се грчевито држи за родитеља и одбија да уђе у школу.
Охрабрите свог првака – Дете које је спремно за почетак школовања има позитиван став према школи, радује се томе као доказу своје одраслости. Овај став треба подржавати јер олакшава учење и прихватање обавеза и савладавање потешкоћа. Ако сами немате баш најсрећнија сећања на школу, немојте тиме оптерећивати и обесхрабривати своје дете. Имајте поверења у њега! Учини све што је у вашој моћи да школа за њега постане место на ком ће радосно, упорно и са занимањем упознавати себе и своје окружење.
Спремност школарца – Школа поставља пред децу одређене захтеве које треба да савладају кроз школско учење. Спремност за школу односи се на различите аспекте дечјег развоја, па тако говоримо о телесној, емоционалној и социјалној спремности за школу.
Телесну спремност детета испитује доктор:
– Дете треба да буде здраво и да задовољава стандарде за висину, тежину и телесне пропорције.
– Вид и слух морају нормално функционисати, ако је потребно уз корекцију (наочаре, слушни апаратић).
– Телесна мускулатура мора бити довољно развијена да детету омогућава кретање, стајање и седење без тешкоћа, као и издржавање нових напора попут ношења школске торбе, пешачења до школе и мирног седења у школској клупи.
– Дете мора имати развијене навике нормалног храњења и контроле органа за излучивање.
– Успешна комуникација и сарадња с вршњацима и одраслима.
– Одвајање од родитеља.
– Спремност на прилагођавање чак и кад не успе одмах да успостави комуникацију.
Ако имате било какву дилему око наведеног, посаветујте се с доктором и психологом. Форсирање поласка у школу може и вас и дете стајати година незадовољства због његове неспремности и проблема који ће уследити због тога. Годину дана одгађања искористите за добро осмишљен план помоћи детету да досегне спремност која ће му омогућити успешно школовање. Ако млађе дете показује изузетну спремност, такође се при доношењу одлуке посаветујте. У том случају може се препоручити ранији полазак.
Треба ли да зна сва слова? – Најбоља припрема за читање јесте окруженост бројним сликовницама и дечјим књигама које се детету читају, о којима се разговара и тако буди интерес за слова и читање. Ако и не зна да чита или пак не зна сва слова пре поласка у школу, дете ће то врло брзо и с вољом савладати у првом разреду (што и јесте задатак првог разреда!).
Школа је почела – Ако се дете не привикава лако и није одмах стекло пријатеље, то је нормално – некој деци треба више времена да би се навикла на промену. Ако бринете због тога, обратите се учитељици и можда већ промена места седења или мали разговор охрабрења могу помоћи. Ако то не помогне, обратите се психологу или педагогу. Иако ће дете о школи најчешће причати с одушевљењем, могућа су и разочарања.
Саслушајте га с разумевањем, проверите шта се догодило, посаветујте га како да се понаша. Не одобравајте му поступке ако је агресивно, свадљиво и непријатно према другарима јер ће то довести до неомиљености међу вршњацима.
Ако дете у почетку има проблема са пажљивим праћењем наставе – и то је нормално! Ускоро ће схватити и прихватити шта се од њега очекује. Ако потешкоће у концентрацији озбиљно ометају његово учење, без било каквог устручавања потражите савет школског психолога. Можда се ради о страху и безазленом поремећају пажње.
Нека деца могу имати проблема у савладавању слова и читању и у том случају му је неопходна ваша мало већа посвећеност.
Код свих потешкоћа битно је да родитељ поступа сабрано и смирено и не оптужује дете, јер је њему потребно много подршке и разумевања, а треба имати на уму да су родитељи деце која полазе у школу често у много већој паници него она сама.
Да бисте олакшали прве дане ево неколико практичних савета:
– Када купујете ТОРБУ и осталу опрему за школу, пустите дете да само изабере. Ви се питате само за цену и колико је одабрана ташна практична.
– Помозите детету да спакује торбу, отпратите га до школе и обавезно пољубите пре него што уђе у учионицу.
– Не постављајте милион питања када се врати из школе. Сачекајте да се одмори и само почне да прича.
– Учините да први дан буде посебан – направите свечани ручак или торту које дете воли. Можете отићи и у ресторан на ручак или колаче.
– Инсистирајте да од првог дана увек у исто време ради домаће задатке. У почетку самостално, а помозите само када је неопходно.
– Будите у добрим односима са учитељицом и другим родитељима. Не пропуштајте родитељске састанке.
– Не оптерећујте дете ваншколским активностима – језик, спорт, музика… могу да сачекају да се дете адаптира на школу и редовне обавезе.
– Цветићи и пчелице су битни али не правите од тога догађај за препричавање – похвалите дете и задржите се на томе, у супротном дете ће преценити своје могућности. Такође, лоша оцена не заслужује казну јер ћете тако лоше утицати на дечије самопоуздање. Објасните му уз мало труда свака оцена може да се поправи.
– Када је гардероба у питању битно је да одећа буде чиста, а обућа удобна. Цена и произвођач нису битни, као ни то да ли је ваш првак обучен „по последњој моди“.
Извор: ucibibapl.wordpress.com