Бебе почињу да чују и препознају ритам и мелодију гласова неколико месеци након рођења. Када им се обраћамо, оне нам одговарају неким обликом гугутања. Ако се на време не третира, инфекција уха може имати катастрофалне последице по бебин слух и говор. Тиме се утиче на њихово школовање, едукацију, пословну каријеру и уопштено квалитет живота. Ове чињенице ниједан родитељ не би требало да схвати олако.
Прекретнице у комуникацији вам могу помоћи да уочите прве знаке недостатка слуха код вашег детета. Ако сте забринути на било који начин око дететовог развоја, одведите дете доктору и проверите слух.
Како одојчад и бебе, са нормалним слухом, најчешће реагују?
Новорођенчад се најчешће препадну и трзну при изненадним и гласним звуковима. Понекад чак и окрену главу у правцу гласа.
Два месеца стара беба – слух се побољшао. Сада могу да разазнају звукове различитог тона и интензитета.
Три до четири месеца стара беба почиње да препознаје глас родитеља и може изговорити консонанте М, К, Г, П и Б и неколило вокала.
Са пет до шест месеци старости могуће је да беба почне помало да се смеје, а неразумљиви звукови почињу све више и више да личе на реч.
Са осам до девет месеци старости беба почиње да разуме везу између речи и геста.
Једанаест до дванаест месеци стара беба почиње да изговара једноставне речи као што су мама, баба и слично. Наравно, беба још увек не зна шта те речи значе.
Потпуна евалуација слуха
Могуће ја да је вашој беби потребна потпуна евалуацију слуха ако:
- скрининг слуха у болници указује на могући проблем;
- нисте уопште урадили скрининг слуха;
- беба не реагује нормално на звук (према наведеној листи горе).
Вашој беби или вашем детету потребна је целокупна евалуација слуха ако:
- не реагује на ствари које му говорите или уопште не разуме да се њему обраћате;
- тражи од вас да понављате оно што сте већ рекли (старије дете);
- гледа лијево и десно да би пронашло одакле долази ваш глас или било какав други звук;
- почиње да говори касније, у односу на другу децу истог узраста (базирано на запажањима учитеља);
- тешко му је да препозна један глас, када више људи прича;
- не чује брзе или слабе/тихе звукове;
- постиже лошије резултате у школи.
Детету у било ком узрасту потребна је потпуна евалуацију слуха ако:
- тражи од вас да поновите оно што сте већ рекли, (старија деца);
- је добило неку болест која може узроковати недостатак слуха;
- му је дијагностикована болест која понекад укључује недостатак слуха;
- је примило медицинску терапију која, као нус појаву, може узроковати недостатак слуха;
- имате некога у породици (ближој и даљој) ко има недостатак слуха (недостатак слуха може бити наследан).
Уобичајена понашања код деце која не чују добро:
- Тужна су јер не разумеју шта људи око њих говоре;
- Љута и фрустрирана јер не чују и не могу да комуницирају;
- Стидљива, поготово у присуству непознатих особа, јер их не разумеју шта говоре;
- Тиха и повучена у школи јер не разумеју учитеља и не могу да прате инструкције (важи и за васпитачице у вртићу);
- Преуморна јер, да би чула, деца троше много енергије. Често су увече преморена.
Лоше понашање
Понекад проблеми са понашањем могу имати везе са недостатком слуха. Фрустрација коју дете осећа, због недостатка слуха, може бити покретач лошег понашања.
Лоше самопоуздање
Вршњаци могу мислити да су ова деца ментално заостала, јер су пропустила неку информацију и не могу да их прате у активностима. Као резултат тога, деца почињу да верују да нису способна да ураде исте ствари као и њихови вршњаци.
Приредила: А. Цвјетић
Извор: predskolska.ba