Prvi znakovi da dete ne čuje često povezani s govorom

Prekretnice u komunikaciji vam mogu pomoći da uočite prve znakove nedostatka sluha kod vašeg deteta. Ako ste zabrinuti na bilo koji način oko detetovog razvoja, odvedite dete doktoru i proverite sluh.


Bebe počinju da čuju i prepoznaju ritam i melodiju glasova nekoliko meseci nakon rođenja. Kada im se obraćamo, one nam odgovaraju nekim oblikom gugutanja. Na vreme ne tretirana infekcija uha, može imati katastrofalne posledice za bebin sluh i govor. Time se utiče na njihovo školovanje, karijeru i uopšteno kvalitet života. Ove činjenice nijedan roditelj ne bi trebalo da shvati olako. Prekretnice u komunikaciji vam mogu pomoći da uočite prve znakove nedostatka sluha kod vašeg deteta. Ako ste zabrinuti na bilo koji način oko detetovog razvoja, odvedite dete doktoru i proverite sluh.

Kako dojenčad i bebe sa normalnim sluhom najčešće reaguju?

Novorođenčad se najčešće prepadnu i trznu pri iznenadnim i glasnim zvukovima. Ponekad čak i okrenu glavu u pravcu glasa.

Dva meseca starosti – sluh bebe se poboljšao. Sada mogu da razlikuju zvukove različitog tona i intenziteta.

Tri do četiri meseca starosti – beba počinje da prepoznaje glas roditelja i može izgovoriti konsonante M, K, G, P i B i nekoliko vokala.

Sa pet do šest meseci starosti – beba se smeje, a nerazumljivi zvukovi počinju sve više i više ličiti na reč.

Sa osam do devet meseci starosti – beba počinje da razumeva vezu između reči i gesta.

Jedanaest do dvanaest meseci starosti – beba počinje da izgovara jednostavne reči kao što su mama, baba i slično. Naravno, beba još uvek ne zna šta te reči znače.

Potpuna evaluacija sluha

Moguće ja da vašoj bebi treba provera sluha ako:

– skrining sluha u bolnici ukazuje na mogući problem;

– niste uopšte uradili skrining sluha;

– beba ne raguje normalno na zvuk, (prema navedenoj listi gore).

Vaša beba ili vaše dete treba celokupnu evaluaciju sluha ako:

– ne reaguje na stvari koje mu govorite ili uopšte ne razume da se njemu obraćate;

– traži od vas da ponavljate ono što ste već rekli (starije dete);

– gleda levo i desno da bi pronašlo odakle dolazi vaš glas ili bilo kakav drugi zvuk;

– počinje da govori kasnije, u odnosu na drugu decu istog uzrasta;

– teško mu je da prepozna jedan glas, kada više ljudi priča;

– ne čuje brze ili slabe/tihe zvukove;

– postiže lošije rezultate u školi.

Dete u bilo kom uzrastu treba potpunu evaluaciju sluha ako:

– traži od vas da ponovite ono što ste već rekli (starija deca);

– je dobilo neku bolest koja može uzrokovati nedostatak sluha;

– ima dijagnostifikovanu bolest, koja ponekad uključuje nedostatak sluha;

– je primilo medicinsku terapiju koja, kao nus pojavu, može uzrokovati nedostatak sluha;

– imate nekoga u porodici (bližoj i daljoj) ko ima nedostatak sluha (nedostatak sluha može biti nasledan).

Uobičajena ponašanja kod dece koja ne čuju dobro:

Tužna – jer ne razumeju šta ljudi oko njih govore;

Ljuta i frustrirana – jer ne čuju i ne mogu komunicirati;

Stidljiva – pogotovo u prisustvu nepoznatih osoba, jer ih ne razumeju šta govore;

Tiha i povučena u školi – ne razumeju učitelja i ne mogu da prate instrukcije (važi i za vaspitačice u vrtiću);

Preumorna – da bi čula deca koja imaju problem sa sluhom moraju potrošiti mnogo energije. Često su uveče premorena.

Loše ponašanje – ponekad problemi sa ponašanjem mogu imati veze sa nedostatkom sluha. Frustracija koju dete oseća, zbog nedostatka sluha, može biti pokretač lošeg ponašanja.

Loše samopouzdanje – vršnjaci mogu misliti da su ova deca mentalno zaostala, jer su propustila neku informaciju i ne mogu ih pratiti u aktivnostima. Kao rezultat toga, deca počinju da veruju da nisu sposobna da urade iste stvari kao i njihovi vršnjaci.

Izvor: Predskolske.ba