Prekretnice u komunikaciji vam mogu pomoći da uočite prve znakove nedostatka sluha kod vašeg deteta. Ako ste zabrinuti na bilo koji način oko detetovog razvoja, odvedite dete doktoru i proverite sluh.
Bebe počinju da čuju i prepoznaju ritam i melodiju glasova nekoliko meseci nakon rođenja. Kada im se obraćamo, one nam odgovaraju nekim oblikom gugutanja. Na vreme ne tretirana infekcija uha, može imati katastrofalne posledice za bebin sluh i govor. Time se utiče na njihovo školovanje, karijeru i uopšteno kvalitet života. Ove činjenice nijedan roditelj ne bi trebalo da shvati olako. Prekretnice u komunikaciji vam mogu pomoći da uočite prve znakove nedostatka sluha kod vašeg deteta. Ako ste zabrinuti na bilo koji način oko detetovog razvoja, odvedite dete doktoru i proverite sluh.
Kako dojenčad i bebe sa normalnim sluhom najčešće reaguju?
Novorođenčad se najčešće prepadnu i trznu pri iznenadnim i glasnim zvukovima. Ponekad čak i okrenu glavu u pravcu glasa.
Dva meseca starosti – sluh bebe se poboljšao. Sada mogu da razlikuju zvukove različitog tona i intenziteta.
Tri do četiri meseca starosti – beba počinje da prepoznaje glas roditelja i može izgovoriti konsonante M, K, G, P i B i nekoliko vokala.
Sa pet do šest meseci starosti – beba se smeje, a nerazumljivi zvukovi počinju sve više i više ličiti na reč.
Sa osam do devet meseci starosti – beba počinje da razumeva vezu između reči i gesta.
Jedanaest do dvanaest meseci starosti – beba počinje da izgovara jednostavne reči kao što su mama, baba i slično. Naravno, beba još uvek ne zna šta te reči znače.
Potpuna evaluacija sluha
Moguće ja da vašoj bebi treba provera sluha ako:
– skrining sluha u bolnici ukazuje na mogući problem;
– niste uopšte uradili skrining sluha;
– beba ne raguje normalno na zvuk, (prema navedenoj listi gore).
Vaša beba ili vaše dete treba celokupnu evaluaciju sluha ako:
– ne reaguje na stvari koje mu govorite ili uopšte ne razume da se njemu obraćate;
– traži od vas da ponavljate ono što ste već rekli (starije dete);
– gleda levo i desno da bi pronašlo odakle dolazi vaš glas ili bilo kakav drugi zvuk;
– počinje da govori kasnije, u odnosu na drugu decu istog uzrasta;
– teško mu je da prepozna jedan glas, kada više ljudi priča;
– ne čuje brze ili slabe/tihe zvukove;
– postiže lošije rezultate u školi.
Dete u bilo kom uzrastu treba potpunu evaluaciju sluha ako:
– traži od vas da ponovite ono što ste već rekli (starija deca);
– je dobilo neku bolest koja može uzrokovati nedostatak sluha;
– ima dijagnostifikovanu bolest, koja ponekad uključuje nedostatak sluha;
– je primilo medicinsku terapiju koja, kao nus pojavu, može uzrokovati nedostatak sluha;
– imate nekoga u porodici (bližoj i daljoj) ko ima nedostatak sluha (nedostatak sluha može biti nasledan).
Uobičajena ponašanja kod dece koja ne čuju dobro:
Tužna – jer ne razumeju šta ljudi oko njih govore;
Ljuta i frustrirana – jer ne čuju i ne mogu komunicirati;
Stidljiva – pogotovo u prisustvu nepoznatih osoba, jer ih ne razumeju šta govore;
Tiha i povučena u školi – ne razumeju učitelja i ne mogu da prate instrukcije (važi i za vaspitačice u vrtiću);
Preumorna – da bi čula deca koja imaju problem sa sluhom moraju potrošiti mnogo energije. Često su uveče premorena.
Loše ponašanje – ponekad problemi sa ponašanjem mogu imati veze sa nedostatkom sluha. Frustracija koju dete oseća, zbog nedostatka sluha, može biti pokretač lošeg ponašanja.
Loše samopouzdanje – vršnjaci mogu misliti da su ova deca mentalno zaostala, jer su propustila neku informaciju i ne mogu ih pratiti u aktivnostima. Kao rezultat toga, deca počinju da veruju da nisu sposobna da urade iste stvari kao i njihovi vršnjaci.