Naučne studije pokazuju da prirodu dece pre svega određuju nasledni faktori. Međutim, odmah nakon njih dolazi sve do nedavno potcenjen faktor – redosleda rađanja dece u porodici.
Kažu da su prvorođena i starija deca rođene vođe, da su primer mlađoj braći i sestrama i da često drugo i treće dete teže da kopiraju i liče na stariju decu u porodici. Iz sopstvenog iskustva, mnogi roditelji takođe kažu da prvorođena deca brže odrastaju, samostalnija su i odlučnija te se više pridržavaju porodičnih pravila i vrednosti.
Za prvorođenu decu se takođe kaže da su odgovornija i ozbiljnija prema svemu što se dešava unutar i izvan porodice. To je, prema psiholozima, posledica činjenice da im je urođena želja da budu lideri, da budu najbolji, da pronađu načine za ličnu izvrsnost i pobedu i da uvek traže odličnost.
Mnogi smatraju da su prvorođena deca češće sjajni menadžeri i rukovodioci. Suprotno tome, drugorođena su neretko odlične diplomate i sposobna da pregovaraju o bilo kom pitanju.
Veoma često samopoštovanje i težnju za izvrsnošću kod prvorođene dece prati samopouzdanje koje se graniči sa tvrdoglavošću. Drugorođena deca su strpljivija, pragmatičnija, usmerenija, doslednija i društvenija, što je takođe korisno kada dođe vreme za izgradnju karijere.
Međutim, tokom detinjstva, drugo ili srednje dete ponekad pati zbog nedostatka pažnje roditelja i starije braće ili sestara, što može dovesti do niskog samopoštovanja. To takođe može biti pojačano činjenicom da drugo ili srednje dete često nasleđuje igračke i odeću starijeg deteta u porodici. Ovome se dodaje činjenica da su roditelji već prošli te prve strahove i probleme sa prvim detetom, pa drugo tretiraju s mnogo manje stresa, što mlađe dete može shvatiti kao nedostatak emocionalne podrške i čak zanemarivanje. To je možda razlog niskog samopoštovanja i nesigurnosti.
Tokom puberteta, to može dovesti do traženja podrške van porodice i niskog uvažavanja porodičnih odnosa i vrednosti.
Sama mlađa deca često su suočena sa nižim očekivanjima i zahtevima od strane roditelja, koji se čak ponašaju manje strogo nego sa prvorođenom decom i često čak zatvaraju oči na neke manje prestupe koji starijoj deci ne bi bili dopušteni.
Prema psiholozima, idealna razlika u godinama između dvoje dece u porodici je otprilike tri godine.
Evo kako razlika u godinama između dece utiče na to kako će starije dete prihvatiti novog člana i koji je zadatak roditelja:
Godinu i po
Minimalna razlika u godinama dece u jednoj porodici obično je razlog da ostanu bliski i kad odrastu. Takva deca su duboko povezana, najčešće dele isti prostor, imaju zajedničke igračke, slede istu dnevnu rutinu i obično imaju ista interesovanja. Kada je razlika mala, ljubomora između dece je takođe mala ili je nema. Međutim, odgajanje dvoje dece sa tako malom razlikom je posebno teško i preporučljivo je u njihovo zbrinjavanje uključiti više ljudi, poput baka i deda ili dadilja.
Od godinu i po do tri godine
Prema psiholozima, ovo je savršena razlika u godinama između dvoje uzastopne dece u porodici. Takva razlika se smatra izuzetno uspešnom. Starije dete je još uvek snažno vezano za majku, rođenje drugog deteta pretvara prvo u odgovornu odraslu osobu. Na taj način mlado trogodišnje dete odjednom postaje zaštitnik koji i dalje treba zaštitu, ali je, uz adekvatan pristup roditelja, spreman da prihvati novog člana porodice i s njim deli prostor i roditeljsku ljubav.
Tri do pet godina
Prema psiholozima, ovo je period koji karakteriše najviši stepen traumatičnih iskustava od početka narednog deteta u porodici. Prvorođeno dete je već steklo određenu nezavisnost i može biti zabrinuto zbog dolaska novog člana.
Takva razlika u godinama između dece obično stvara blisku vezu među njima. Starije dete je svesno svojih odgovornosti i oseća se korisnim kada je uključeno u negu manjeg deteta. Veoma je važno da se scenario dogodi upravo u okviru ove šeme, tako da se starije dete ne oseća izolovano i zapostavljeno, što je garancija da će uspešno prevazići svoju ljubomoru prema mlađem detetu. Ova razlika u godinama obično znači da će mlađe dete pokušavati da imitira starije, a to će dovesti do bržeg mentalnog, pa čak i fizičkog razvoja. Da bi se izbeglo stvaranje atmosfere rivatiteta među decom, dobra je ideja primeniti princip istovremenog komuniciranja. Igre, čitanje knjiga, gledanje filmova, pa čak i trenuci nežnosti, moraju biti istovremeno za oboje dece ako su zajedno.
Pet do osam godina
U ovom uzrastu starije dete je sigurno svesno da je beba potpuno bespomoćna i da joj treba mnogo nege i pažnje. Verovatnoća za ljubomoru je minimalna. Relativno je lako uspostaviti atmosferu poštovanja, ljubavi i zajedništva u porodici. Da bi se to omogućilo, dobro je da se starije dete ne pretvori u dadilju manjeg, a da je starije još uvek dete.
Kad god preuzme oinicijativu i ponudi svoju pomoć, tu činjenicu treba primetiti i zahvaliti na detetu na tome. Život starijeg deteta ne sme biti unapred određen životom mlađeg brata i sestre.
Sedam ili više godina razlike
Sa takvom razlikom, obično se ne može govoriti o zajedničkim interesima, igrama i hobijima. Svako dete odrasta kao prvo, nezavisno i jedino. Deca sa tako dobnom razlikom retko se takmiče.
Veoma je važno da roditelji ne zaborave da je starije dete na pragu veoma komplikovanog i delikatnog perioda života, te da će mu trebati više pažnje i naklonosti. Zato je važno da roditelji čija deca su rođena sa takvom razlikom u godinama obraćaju više pažnje na starije dete, njegove probleme i osećanja. Ni u kom slučaju ne treba postavljati previše ograničenja ili značajno menjati navike starijeg deteta zbog rođenje bebe, već se mora uspostaviti ravnoteža između pažnje koju posvećujete starijem detetu i navika koje je steklo i potreba koje nesumnjivo ima tek rođena beba.
Važna porodična pravila:
– Nakon rođenja vašeg drugog deteta, pridržavajte se svih onih rituala i pravila koji su uspostavljeni ranije. Ne menjajte dnevnu rutinu svog starijeg deteta, nastavite da se šetate parkom i čitate knjige svake večeri kao i pre, koliko god to teško izgledalo. Ako dete ide na neki sport, veoma je loša ideja da s tim prekine zbog rođenja novog člana.
– Nikada ne upoređujte jedno dete sa drugim, jer će to učiniti dete više nesigurnim u sopstvene sposobnosti i umanjiće verovatnoću da će deca razviti osećaj ljubavi i poštovanja jedno prema drugom.
– Podržite želju starijeg deteta da vam pomogne u brizi za manje. Ne potcenjujte to, ako vam je stalo da oboje odrastaju srećno.