U današnjem digitalnom dobu, ekrani, virtualne igre i društvene mreže postali su nezaobilazan deo života dece, ali njihova prekomerna upotreba može imati ozbiljan uticaj na razvoj dečjeg mozga. Stručnjaci upozoravaju na sveprisutnu opasnost – dopaminsku zavisnost koju tehnologija stvara kod najmlađih. O tome je u podkastu „Rastući s djecom“ govorila i psihološkinja Ankica Baković.
Kako se razvija dečji mozak?
Baković nam objašnjava kako se dečji mozak prirodno razvija kroz nadražaje iz okoline koji donose dobrobiti za njegov razvoj, dok prekomerna upotreba ekrana nanosi štetu. Naime, ekrani ne samo da ukidaju prirodne nadražaje, nego preopterećuju dečji mozak informacijama koje on još nije u mogućnosti da obradi.
„Mozak se pretvara u užareno područje koje stalno traži novi nadražaj“, objašnjava Baković, naglašavajući kako ovo može dovesti do ozbiljnih posledica na razvoj.
Iznoseći svoja iskustva u radu s decom i roditeljima, ali i važna istraživanja, Baković nas upozorava na ranu izloženost ekranima koja usporava i onemogućuje prirodan razvoj.
„Deca postaju pasivna, hipnotisana, i razvijaju simptome usporenog razvoja govora, slabe motorike kao i probleme s koncentracijom“ naglašava ona i dodaje da se ti problemi mogu značajno popraviti ukidanjem izloženosti ekranima i vraćanjem na prirodne podražaje.
Šta je zajedničko ekranima i kokainu?
„Mi smo navučeni na dopamin, ne na ekrane!“ – kaže Baković i objašnjava da deca nisu zavisna od sadržaja koji gledaju, nego od ugodnosti koju osećaju dok ga gledaju, što se događa zbog preteranog lučenja hormona dopamina. Ovo stalno lučenje dopamina stvara ciklus zavisnosti koji se teško prekida.
„Sve se to odvija na podsvesnom nivou, pri čemu upotreba ekrana izaziva hemijski ‘šut’ dopamina u mozgu. Istraživanja su pokazala da je snimak rada mozga kod tinejdžera koji su intenzivno igrali igrice jednaka snimku rada mozga zavisnika od kokaina“ – ističe psihološkinja te navodi kako već postoje specijalizovane klinike za odvikavanje od ekrana.
Distraktibilnost
Baković ističe da jedno nedavno istraživanje sprovedeno na odraslim osobama, čiji je mozak već u potpunosti formiran, pokazuje da prisutnost mobilnog telefona u prostoru smanjuje efikasnost u obavljanju kognitivnih zadataka, naročito zadataka pamćenja. Naime, čak i kada korisnici ne koriste telefon aktivno, njegova prisutnost izaziva distrakciju zbog „naučenih“ reakcija na ekran i prethodnih iskustava s uređajem.
Baković posebno upozorava roditelje tinejdžera koji često ostavljaju mobilni telefon u prostoriji dok uče, uprkos tome što ga ne koriste. Za bolje kognitivne rezultate, preporučuje da telefon bude izvan dosega kako bi se smanjile distrakcije i poboljšala koncentracija prilikom učenja.
Svet u kojem su ekrani svuda oko nas zahteva da budemo svesni opasnosti i da imamo mere. Baković naglašava važnost roditeljskog primera i doslednosti u postavljanju granica kad je reč o ekranu, kao i važnost razvijanja samokontrole kod dece. Roditelji moraju razumeti ozbiljnost situacije i donositi odluke na temelju stručnih informacija, te iz tih uverenja postaviti granice.
Celo gostovanje Ankice Baković u podkatstu „Rastući s djecom“ pogledajte u nastavku: