У данашњем дигиталном добу, екрани, виртуалне игре и друштвене мреже постали су незаобилазан део живота деце, али њихова прекомерна употреба може имати озбиљан утицај на развој дечјег мозга. Стручњаци упозоравају на свеприсутну опасност – допаминску зависност коју технологија ствара код најмлађих. О томе је у подкасту „Растући с дјецом“ говорила и психолошкиња Анкица Баковић.
Како се развија дечји мозак?
Баковић нам објашњава како се дечји мозак природно развија кроз надражаје из околине који доносе добробити за његов развој, док прекомерна употреба екрана наноси штету. Наиме, екрани не само да укидају природне надражаје, него преоптерећују дечји мозак информацијама које он још није у могућности да обради.
„Мозак се претвара у ужарено подручје које стално тражи нови надражај“, објашњава Баковић, наглашавајући како ово може довести до озбиљних последица на развој.
Износећи своја искуства у раду с децом и родитељима, али и важна истраживања, Баковић нас упозорава на рану изложеност екранима која успорава и онемогућује природан развој.
„Деца постају пасивна, хипнотисана, и развијају симптоме успореног развоја говора, слабе моторике као и проблеме с концентрацијом“ наглашава она и додаје да се ти проблеми могу значајно поправити укидањем изложености екранима и враћањем на природне подражаје.
Шта је заједничко екранима и кокаину?
„Ми смо навучени на допамин, не на екране!“ – каже Баковић и објашњава да деца нису зависна од садржаја који гледају, него од угодности коју осећају док га гледају, што се догађа због претераног лучења хормона допамина. Ово стално лучење допамина ствара циклус зависности који се тешко прекида.
„Све се то одвија на подсвесном нивоу, при чему употреба екрана изазива хемијски ‘шут’ допамина у мозгу. Истраживања су показала да је снимак рада мозга код тинејџера који су интензивно играли игрице једнака снимку рада мозга зависника од кокаина“ – истиче психолошкиња те наводи како већ постоје специјализоване клинике за одвикавање од екрана.
Дистрактибилност
Баковић истиче да једно недавно истраживање спроведено на одраслим особама, чији је мозак већ у потпуности формиран, показује да присутност мобилног телефона у простору смањује ефикасност у обављању когнитивних задатака, нарочито задатака памћења. Наиме, чак и када корисници не користе телефон активно, његова присутност изазива дистракцију због „научених“ реакција на екран и претходних искустава с уређајем.
Баковић посебно упозорава родитеље тинејџера који често остављају мобилни телефон у просторији док уче, упркос томе што га не користе. За боље когнитивне резултате, препоручује да телефон буде изван досега како би се смањиле дистракције и побољшала концентрација приликом учења.
Свет у којем су екрани свуда око нас захтева да будемо свесни опасности и да имамо мере. Баковић наглашава важност родитељског примера и доследности у постављању граница кад је реч о екрану, као и важност развијања самоконтроле код деце. Родитељи морају разумети озбиљност ситуације и доносити одлуке на темељу стручних информација, те из тих уверења поставити границе.
Цело гостовање Анкице Баковић у подкатсту „Растући с дјецом“ погледајте у наставку: