Kao školski psiholog koji već 10 godina radi sa porodicama u Holandiji, kako u školama, tako i u ustanovi za mentalno zdravlje, Veronique van der Kleij imala je priliku da posmatra roditelje koji primenjuju različite roditeljske stilove i dolaze iz različitih kultura.
I premda svaki pristup ima svoje dobre strane, holandska deca su već godinama među najsrećnijima na svetu. Veroniku je to navelo na razmišljanje – šta njeni sunarodnici rade drugačije, pa imaju srećniju i rezilijentniju decu od većine drugih nacija.
Na osnovu njenog iskustva kao psihologa, ali i kao majke dve devojčice, ovih šest stvari Holanđani rade drugačije:
1. Nikad ne vozimo svoju decu u školu, ako mogu da idu pešice ili biciklom.
Ovde postoji vrlo razvijena kultura korišćenja bicikla za prevoz i decu tome učimo vrlo rano. Čim beba nauči da sedi, roditelji je stavljaju u sedalicu na bicikl i voze se zajedno. BEZ OBZIRA na vremenske uslove.
Bicikliranje kroz oluju, uz odgovarajuću opremu, uči decu da, bez obzira na to kakva prepreka ih sačeka u životu, oni je mogu prevazići.
Takođe, uči ih nezavisnosti. Do nekih 9 ili 10 godina, roditelji im poklone poverenje da sami odlaze biciklom kod drugara ili do škole. Ovaj nivo poverenja i slobode pomaže im da se razviju u autonomne i samopouzdane odrasle ljude.
2. Nikad ne lebdimo nad decom.
Sasvim je uobičajeno videti holandsku decu kako trče bezbrižno po igralištu bez previše nadzora.
„Jedan roditelj koji se iz druge zemlje doselio u Holandiju mi je rekao da je bio šokiran kad je prvi put s detetom došao na naše igralište“ – tvrdi ova psihološkinja. „Svi roditelji sedeli su na klupama i mirno ćaskali, dok su se deca pentrala, trčala, padala jedna preko drugih.“
Ali deca u Holandiji su od najranijeg uzrasta ohrabrena da istražuju okruženje, da veruju u sebe i da jednostavno ustanu i otresu prašinu kad padnu.
3. Nikad ne radimo više od 40 sati nedeljno.
Jedan od najvažnijih razloga što su Holanđani srećni je upravo ta ravnoteža između posla i privatnog života.
Studija sprovedena 2021. godine pokazala je da čak POLOVINA Holanđana radi poslove sa nepotpunim radnim vremenom. A holandski očevi uglavnom uzimaju jedan dan nedeljno slobodno da budu sa svojom decom. Oni to zovu „Papa-dan“.
Sve to znači da će deca imati više vremena sa roditeljima, što i te kako doprinosi dečjoj sreći.
4. Vrlo retko jedemo odvojeno od dece.
Holandski roditelji vrlo cene zajednički obrok i trude se da imaju barem jedan takav u toku dana. To je vreme kada razgovaraju i vreme za porodicu.
5. Nikada ne odbacujemo rutinu.
Od trenutka kad se deca rode, holandski roditelja sa svih strana dobijaju ohrabrenje da im obezbede “rust, reinheid, regelmaat,” što u prevodu znači „odmor, čistoća, rutina“.
Deca u Holandiji uvek dobijaju jasan dnevni raspored aktivnosti u kom je dovoljno vremena za san i odmor.
Da bi deca cvetala, treba im predvidivost, struktura u porodici, odmor i higijena. To im pomaže da se osećaju sigurno i dovoljno samopouzdano da istražuju nepoznato.
6. Nikad ne govorimo da je mišljenje roditelja važnije.
Holandski roditelji žele da njihova deca znaju da ih oni vide i čuju. Uključuju decu u donošenje odluka maltene čim počnu da razumeju govor i nauče da komuniciraju.
Na taj način, deca uče da pregovaraju i postavljaju lične granice od najranijeg uzrasta. KAda od dece tražimo mišljenje i saslušamo ga, sasvim je sigurno da će i oni sami o sebi imati bolju sliku.
I ništa manje bitno, Holanđani se ne uzdržavaju od razgovora o nezgodnim temama poput seksa ili droge. Oni razumeju da je mnogo bitnije da detetu pokažete da ste tu za svako pitanje, nego da odgovore traže na drugim, manje dobronamernim mestima. I znaju koliko je važno da decu prihvate baš onakve kakvi oni jesu, kako bi i izrasli u srećne i emocionalno zdrave mlade ljude.