Наслови које последњих дана читамо на домаћим порталима не могу нас оставити равнодушним.
„Девојчице од 10 година тверкују и видео каче на ТикТок“
„По живот опасни изазови на Инстаграму за којима су тинејџери полудели“
Осим што се морамо запитати где смо, као друштво, заказали, они међу нама који имају децу, сигурно постављају себи питање – шта да урадим да ово не буде моје дете?
„Друштвене мреже су постале део нашег живота и од тога не можемо побећи. Данашњи родитељи су збуњени понашањем своје деце зато што је то нешто што претходне генерације нису имале у искуству и још се тражи најбољи модел како прићи тој појави и како у складу с тим прилагодити свој приступ и васпитање детета.“ – каже за наш портал Николина Милосављевић, дечји психолог, психотерапеут и практичар терапије игром.
Она објашњава да је највећи изазов направити баланс између допуштања детету да буде на друштвеним мрежама како не би било изоловано од своје генерације, и одредити дозу тога да она буде нормална и прихватљива.
„Друштвене мреже за једног тинејџера заправо представљају игралиште где се повезује и упознаје са другом децом. Оно што је некада за нас био одлазак у паркић са друштвом, за њих су то друштвене мреже и апликације за комуникацију. С обзиром на то да су родитељи као деца склапали пријатељства ‘уживо’, тешко разумеју начин повезивања преко друштвених мрежа и то може представљати тачку конфликта. Међутим, чињеница је да када дете уђе у одређене године, оно ће тражити да буде део тог света, зато што је његова другарица/друг већ отворио налог и родитељи од тога не могу побећи.“ – каже Николина за наш портал.
Шта кад дете каже „Желим ТикТок“
Николина Милосављевић каже да је јасно да родитељи не могу да контролишу сваки дететов корак, али могу превентивно реаговати да смање вероватноћу или ризик да се тако нешто догоди.
„Први корак у томе је да сами буду упознати са трендовима и да прате дететова интересовања. Другим речима, да упознају своје дете. На пример, уколико им дете дође из школе са причом о ТикТоку и жељом да отвори тај налог, треба да се договоре да заједно, на телефону родитеља инсталирају ТикТок и заједно погледају каква је то апликација, да је заједно истраже и виде чега све има. Кроз заједничко гледање ТикТок-а, упознаћете и своје дете и његова интересовања, али и добити прилику да на ненаметљив начин кажете своје мишљење и причате са дететом о својим искуствима из свог детињства. Другим речима, ово је можда један добар начин да се повежете са дететом и кроз то едукујете своје дете које све опасности постоје на интернету, како се треба понашати на интернету, какве слике и снимке делити, који је ризик и последице када се на друштвеној мрежи подели неки снимак који није примерен, као и како се треба понашати када се догоди нешто што може да угрози безбедност детета.“ – објашњава наша саговорница.
Како вршњачки утицај расте, корисно би било укључити дете у вршњачке групе и едукације где се прича о интернету уопште, о опасностима на интернету, али и о добрим странама интернета, како би дете од својих вршњака чуло и едуковало се о правим вредностима када је коришћење интернета и друштвених мрежа у питању.
Шта кад вам се учини да дете „измиче“
Уколико се деси да дете „измиче“, Николина каже да је корисно размислити о томе како на најмање претећи начин прићи детету и поразговарати о свему шта се дешава. Изразити искрено своју забринутост и замолити дете да направите другачији договор око коришћења интернета, игрица или друштвених мрежа где ће бити задовољене потребе и родитеља, и детета у исто време. Врло је важно да овде приступ родитеља буде без осуде и претњи.
„Кажњавање и одузимање телефона свакако није решење, поготово у ситуацијама када је за дете то средство којим се оно повезује са својим друговима и другарицама и кроз то задовољава своју потребу за повезивањем са другима. Међутим, успостављање правила када и како се телефон користи, и то заједно са дететом, свакако јесте опција.“ – објашњава Милосављевић.
Зашто нека деца имају потребу за пажњом на друштвеним мрежама
На ово наше питање Николина одговара да ту врсту потребе (да су омиљена, популарна, важна) имају сва деца. Питање је само њихове освешћености шта је квалитетан садржај који ће да пласирају на друштвеним мрежама, и кроз то задовоље ту своју жељу и потребу.
„Уколико се активно ради са дететом на едукацији око коришћења друштвених мрежа и како неки садржај може бити злоупотребљен, мања је вероватноћа да ће на својим друштвеним мрежама постављати и пратити онај садржај који преноси лоше вредности.“ – каже Николина која је и саветник и едукатор за родитеље по програму „Позитивна дисциплина“ и „Довољно добар родитељ“.
Како гледање лошег садржаја на друштвеним мрежама утиче на децу
Говорећи о овој теми, наша саговорница каже да лош садржај на друштвеним мрежама, попут оног на ком девојчице на ТикТоку „тверкују“, може заправо да буде одлична прилика за едукацију.
„Ако родитељ и дете редовно разговарају о ономе шта се дешава на друштвеним мрежама, родитељ овакав један снимак увек може да искористи да пита своје дете шта мисли о томе, како гледа сада на актере тог снимка, да ли би волео/волела да је део тог снимка, како би се осећао/ла да је део тога, итд… и кроз тако један пријатељски разговор са дететом може да се открије шта они мисле о свему томе и да се додатно едукују о коришћењу друштвених мрежа.“ закључује наша саговорница.
Улога родитеља у свему томе је, несумњиво огромна. Бранити деци приступ друштвеним мрежама без јасног објашњења није решење проблема. Едукација – и родитеља и деце, сигурно јесте. А управо захваљујући интернету, до едукације се данас лако долази.
Погледајте и текст о томе како ТикТок учинити безбедним за децу.