Suvišno je da govorimo da je značajno da sa detetom kreiramo blisku vezu. Odnos pun ljubavi predstavlja odskočnu dasku tokom čitavog detetovog života, ali i daje smisao roditeljstvu. Kao roditelji, sigurno i sami znate kolika se ozbiljnost i važnost pridaju ovoj temi, koliko o njoj govore stručnjaci, mediji, drugi roditelji… U seriji tekstova koja će biti pred vama, bavićemo se odnosom roditelj-dete i uz konkretne primere obraditi važna pitanja kao što su: povezanost sa detetom, postavljanje zdravih granica, ali i povezanost sa sobom.
Toplina
Želeli ste da budete roditelj. Radovali ste se tome. Kada se beba rodila, Vašoj sreći nije bilo kraja. Želeli ste da učinite sve da usrećite i zaštitite svoje dete. Ono je donelo Vašem životu potpuno novi oblik. Potom ste se možda prvi put suočili sa činjenicom da detetu nešto ne možete da priuštite, da niste u mogućnosti da mu nešto pružite, ali i da ne želite da dopustite ili popustite. Kako je raslo i počelo da pokazuje svoju volju, prvi put Vas je možda rođeno dete frustriralo. Bilo kako bilo, od svih obaveza koje društvo nameće i svih onih koje ste sami nametnuli sebi, prva i osnovna među njima je da detetu pružite toplinu. To je polazna osnova sa kojom ćete svoje dete pustiti u svet, da gradi odnose, voli i ceni sebe. Dati bezuslovnu toplinu znači zagrliti dete i kada je neposlušno, biti dostupan za razgovor i u momentima napetosti, bodriti i hvaliti bez obzira na detetov rezultat. To znači pomilovati i pružiti utehu kada je detetu to potrebno, reći „Volim te” bez obzira na sve.
Autoritet
Izgradnja povezanosti uključuje izgradnju zdravog autoriteta. Roditelji greše kada autoritet izjednačavaju sa demonstracijom moći. Predstaviti se kao model autoriteta ne znači naređivati i nasilno nametati sopstvenu volju. Za topao i blizak odnos je potrebno da obrazložite i da budete puni razumevanja ako dete želi ili misli drugačije. Zato je preporuka da kažete: „Slušam šta imaš da kažeš, a saslušaj i ti mene” ili „Ne možemo da idemo tamo zato što…” ili recimo „Razumem da to želiš, ali prvo ćemo…a zatim to.” Dete treba da zna zašto treba da Vas posluša, ali i da u suprotnom neće biti manje voljeno. Samo će da mu sleduje uskraćivanje predmeta ili aktivnosti koje je želelo. Dete ne treba da strahuje od roditeljske kazne. To nije autoritet, već emocionalna manipulacija koja ostavlja trajne posledice.
Slušanje
Ako želite da dete bude sigurno u Vašu bliskost, budite spremni da na tome ozbiljno radite. To zahteva vreme i ulaganje truda. Ako ste podrazumevali da samo dete treba da sluša Vas, moramo upozoriti da ste u zabludi. Slušanje je dvosmeran proces i, koliko god da je dete mlađe od Vas, morate prihvatiti dete kao ravnopravnog sagovornika. Deca osete ako nije tako. Saslušajte šta dete ima da saopšti, da ispriča šta se desilo, da podeli sa Vama kako se oseća. To je nešto najbolje što možete da pružite u cilju izgradnje detetovog samopouzdanja.
Šta još znači čvrsta veza?
Svemu tome se može dodati još nekoliko ključnih stvari bez kojih nijedan odnos ne može da funkcioniše (intimna veza, brak, prijateljstvo, odnos brat-sestra itd.).
Iskrenost – biti iskren i otvoren po pitanju iznošenja osećanja, ali i iznošenja kritike je jedan od najvažnijih uslova ako želimo da odnos „teče“ i stalno se unapređuje.
Dostupnost – veoma važan faktor, posebno u situacijama u kojima su prisutne jake emocije. Nije dovoljno biti samo fizički prisutan, nego i emocionalno dostupan. Razlika je ogromna. Podeliti sa nekim svoj doživljaj, ma koliko on bio neprijatan ili bolan, je nešto blagotvorno, pogotovo za dete.
Granice – poštovati svoje i granice drugog je takođe preduslov za dobar i dugotrajan odnos. Ako osoba vidi da ne prelazite postavljene granice, ceniće Vas, a bliskost će želeti da očuva.
Podrška – svakom je potrebna. Nema tog odnosa u kom pružanje međusobne podrške nije temelj. Kada iskreno verujemo u nekog, to nam se uvek dvostruko vraća.
Piše: Tamara Kostić, psihološkinja