Mala matura se bliži, a osmacima je ona, bez sumnje, najveći i najvažniji ispit do sada. Ove godine održaće se 23, 24. i 25. juna, a za male maturante, ali i njihove roditelje, to je period nadanja, ali i velikog stresa.
Jesu li deca spremna da donesu tako važnu odluku, kao što je izbor profesije. Šta ako pogreše? Smem li ja, kao roditelj, da pokušam da utičem, ili je bolje da se držim po strani. Pitanja je mnogo, a tačnog odgovora koji bi bio jednak za svu decu – nema. Zato što nisu ni sva deca ista.
”Razmišljanja o odabiru srednje škole najčešće se kreću u krugu sopstvenih interesovanja, odluke koju je doneo najbolji prijatelj, popularnih obrazovnih profila ili sugestije roditelja. Retko kada se uzimaju u obzir lične sposobnosti, nastavni predmeti i sadržaj predmeta koji će se učiti, pa čak i ostvaren broj bodova za upis.” – upozorava Marija Borojević, psiholog u Nacionalnoj službi za zaspošljavanje Filijale u Beogradu.
Marija je, inače, zadužena upravo za rad sa maturantima, s kojima sprovodi profesionalnu orijentaciju, pomažući im da otkriju svoje sklonosti i krenu pravim putem.
”Testovima profesionalne orijentacije u Nacionalnoj službi proveravamo sposobnosti učenika (opšte i posebne), osobine ličnosti i profesionalna interesovanja. Sami testovi i rezultati na njima su samo deo procesa profesionalne orijentacije. Važan deo, ako ne i najvažniji, jeste individualni razgovor sa psihologom. Na osnovu postignuća na testovima i niza informacija koje psiholog dobije od učenika tokom razgovora, zajednički se dolazi do najboljeg predloga za nastavak obrazovanja.” – objašnjava Borojević.
Profesionalna orijentacija je, inače, besplatna usluga na koju svi mali maturanti imaju pravo. Nacionalna služba prijave prima putem mejla Odeljenja za planiranje karijere i karijerno informisanje, dostupnog na sajtu Nacionalne službe.
”S obzirom na to da već od početka septembra interesovanje roditelja i učenika za uslugu profesionalne orijentacije postane intenzivno, roditeljima budućih osmaka preporučujemo da nam se obrate već tokom letnjih meseci.” – navodi Marija, govoreći o generaciji budućih osmaka.
Da li su osmaci dovoljno zreli da sami donesu odluku?
Osmaci, kaže naša sagovornica, često nisu dovoljno zreli za odluku o budućoj profesiji.
”To je sa jedne strane dobro, jer ne osećaju veliki pritisak vezan za donošenje ispravne odluke. S druge strane, interesovanja se menjaju, a sebe, svoje sklonosti, talente ili prepreke u savladavanju neke oblasti upoznajemo tokom cele svoje karijere. Drugim rečima, velikog razloga za osećanje uznemirenosti nema. Tim više što odluka o upisu u srednju školu nije odluka o konačnom izboru profesije. Sa većom zrelošću i sa detaljnijim informisanjem, na kraju srednje škole učenici se mogu odlučiti da promene pravac obrazovanja. Nije izuzetak ni da se odluka o promeni profesije donese i tokom karijere.” – ističe Marija Borojević.
Dodaje i da su savetnici za karijerno informisanje Nacionalne službe tu su da pomognu izrazito neodlučnim učenicima da upoznaju sebe, svet zanimanja, tržište rada i donesu za sebe najbolju odluku o nastavku školovanja.
”Psiholog kroz razgovor sa učenikom saznaje mnogo o njegovim interesovanjima (vezanim za pojedine školske predmete ili učenje van škole), eventualnim teškoćama da se neko gradivo razume i usvoji, radnim navikama, preferiranom načinu učenja, omiljenim načinima da se provede slobodno vreme, radnim navikama, ličnoj motivaciji da se odabere određena škola… Svi ovi podaci kroz razgovor u koji su učenici aktivno uključeni dovode do definisanja najboljeg puta za dalje obrazovanje.” – objašnjava naša sagovornica.
Kakva je uloga roditelja?
Ono što može stvoriti uznemirenost kod malih maturanata jeste činjenica da su po prvi put pred odlukom koja utiče na njihovu budućnost. U ovoj situaciji uloga roditelja jeste podrška tokom čitavog procesa.
”Roditelji treba da budu tu da daju smernice i podsticaj za samostalno donošenje konačne odluke. Učenike treba podstaći da se što bolje informišu o školama koje su predmet interesovanja. Važno je upoznati se sa svim informacijama dostupnim na sajtu škole (obrazovni profili, predmeti koji se uče, potreban broj bodova za upis svakog profila), iskoristiti priliku i posetiti Dan otvorenih vrata u srednjoj školi. Takođe, razgovarati sa učenikom koji već pohađa ili je završio željenu školu i analizirati lokaciju škole i način odlaska i povratka iz škole…” – kazala je psihološkinja Marija Borojević.
Upozorava da nikada nije dobra ideja nametati lični stav, koliko god da je on dobronameran ili čak ispravan.
”Upisati srednju školu pod pritiskom roditelja neizostavno utiče na motivaciju za učenje i školski uspeh.”
Koliko god da je to teško, naša sagovornica roditeljima savetuje da budu objektivni. I, naravno, ostave prostor učeniku da sam donese odluku.
”Biti objektivan znači uzeti u obzir komentare nastavnika tokom celokupnog školovanja. Prema kojim predmetima je učenik ispoljavao sklonost ili pokazao talenat? Da li su nastavnici predlagali odlazak na takmičenja? Da li je učenik uvek imao poteškoće sa ocenama iz nekog predmeta? Da li je jasno govorio da neki predmet ne voli i uči ga uz veliki napor? Kakve radne navike učenik ima? Da li je ispoljavao neko izrazito interesovanje za učenje van školskih predmeta? Zadatak roditelja jeste da o svemu ovome razgovaraju sa malim maturantima. Čuju njihova razmišljanja i argumente za odabir škole. Iznesu svoje argumente zašto smatraju da neka odluka nije dobra ili jeste dobra. A zatim konačnu odluku prepuste malom maturantu.” – kaže Borojević za naš portal.
Ukoliko učenik ostaje neodlučan, dodaje ona, tada je potrebno potražiti stručnu pomoć. Ovu vrstu pomoći učeniku mogu pružiti stručni saradnici škole koju učenik pohađa ili savetnici Nacionalne službe.