U 21. veku se mnogo više govori o vršnjačkom nasilju, ali da li to znači da i vršnjačkog nasilja sada ima više nego ranije?
„Verovatno sve to što se dešava u školama lakše dođe do medija nego pre tridesetak godina i zavisi o kakvom nasilju govorimo. Ranije se akcenat najviše stavljao na fizičko nasilje, a sada smo postali osetljiviji na druge oblike nasilja, kao što je socijalno nasilje, sajber nasilje ili izopštavanje dece iz kolektiva. Ovo o čemu danas govorimo obično su neke incidentne situacije, tako da ne bih mogla, bez nekog preciznijeg istraživanja, da kažem da li ga ima više, ali svakako više o njemu pričamo“, rekla je psihološkinja Marina Bunčić gostujući u Jutarnjem programu Radio Beograda 1.
Oblici vršnjačkog nasilja u 21. veku su isti kao i ranije, ali sada nasilje prate i video-snimci koji, po pravilu, završe na društvenim mrežama čime nasilje dobija mnogo veće razmere.
Vršnjačko nasilje po definiciji ima dve strane od kojih je jedna fizički ili psihički nadmoćnija i to koristi u kontaktu sa drugom decom.
„Mnogi stavljaju akcenat na kaznu, ali naše je da naučimo decu kako da rešavaju neke konfliktne situacije. Moramo da im objasnimo zbog čega vršnjačko nasilje nije dobro. Veoma je važno da dete koje trpi nasilje nauči kako da se odbrani, ali nikako ne sme biti nasilno prema drugom detetu. Odbraniti se znači pronaći druge načine da se zaštitiš. Često deca ne prijavljuju nasilje, ali onog trenutka kad se odvaže da potraže pomoć, već su dosta uradila za sebe“, navela je Bunčićeva.
Školski psiholozi, u skladu sa svojim ovlašćenjima, pokušavaju da edukuju naraštaje o pozitivnim modelima ponašanja, ali to često nije dovoljno kada govorimo o prevenciji vršnjačkog nasilja i zahteva aktivniju ulogu roditelja u rešavanju problema.
„Roditelji bi trebalo da budu saradnici i da ne očekuju od školskih ustanova da problem reše preko noći. Roditelji, po pravilu odmah traže odmazdu prema detetu koje je učinilo neki vid nasilja, a to je pogrešno. Oni moraju da veruju ljudima koji rade sa njihovom decom i da grade to poverenje“, zaključila je psihološkinja Marina Bunčić.