Родитељима са нарцисоидним карактеристикама личности обично недостају неке основне вештине, неопходне да би били добри родитељи, попут саосећања, стрпљења и емпатије.
Професор психологије на Универзитету Калифорнија у Лос Анђелесу и психолог који истражује управо нарцизам, др Рамани Дурвасула, тврди да деца нарцисоидних родитеља могу одрасти у људе који се боре са самопрекором, ниским самопоштовањем и осећајем да ништа што ураде није довољно добро.
И премда се не понашају сви родитељи нарциси на исти начин, постоји неколико универзалних образаца који их повезују, каже овај професор.
1. Пуни су подршке пред другима, а изразито критични према деци насамо
Вероватно ће бити у првим редовима на трибинама и најгласнији на фудбалској утакмици у којој игра њихово дете. Али на путу до куће и код куће указиваће му на све оно што је пропустило и није постигло на тој истој утакмици: “Зашто ниси трчао кад су узели лопту? Како је Марко постигао три гола а ти само један? Тако се не постаје најбољи!“
Дете ће скоро сигурно осећати да није довољно вредно, а велика је шанса и да према том истом Марку развије негативна осећања и бес.
2. Стварају атмосферу неповерења
Да би успоставили некакав ближи контакт и задобили неку врсту надмоћи у породичној динамици, родитељи нарциси вероватно ће правити раздор међу осталим члановима, али на врло суптилан начин. „Немој да кажеш сестри, али чула сам да је ујна добила отказ на послу.“ Тако се гаји атмосфера непрестане тензије, где родитељ нарцис има неку врсту надмоћи.
Јер то дете с којим је мама поделила тајну осећаће се посебно, готово важније од своје браће и сестара. Тиме се ствара нездрава конкуренција међу децом и управо тако настају оне везе између браће и сестара које се заврше прекинутим контактима и међусобном мржњом.
3. Третирају децу различито
Нарцисоидни родитељи ће имати омиљено дете. Без проблема ће фаворизовати оно дете које, рецимо, има бољи успех у школи у односу на његовог брата или сестру које је слабији ђак. Вероватно неће отворено рећи да је одликаш бољи и вреднији родитељске љубави, али ће кроз своју пажњу, па и материјалне поклоне, то показати.
Погађате, још један начин да се створи мржња и нетрпељивост међу децом. А поред тога, родитељ нарцис можда постигне још један циљ – деца почињу да се боре за његову наклоност.
4. Децу виде као продужетак себе
Ако дете ради оно што родитељ од њега тражи, онда ће бити похваљено и прихваћено. Ако не, вероватно ће бити игнорисано или критиковано.
А многа деца, у очајничкој жељи да придобију наклоност својих родитеља, свесно пристају да се одрекну себе, да жртвују своја интересовања и жеље, како би их родитељи уважили и похвалили.
5. Очекују од детета да буде огледало њихових осећања
У здравом родитељском односу родитељ је тај који посматра и анализира дететова осећања и покушава да се поистовети с њима и да своје дете разуме. Када примети да је дете узнемирено, емоционално зрео родитељ усклади и свој тон и покушава да спусти тензију, уместо да је додатно подиже.
Али за родитеља нарциса, дететово расположење је на листи приоритета знатно испод његовог. Па тако, ако родитељ има неки разлог да се радује, али је дете из својих разлога тужно, родитељ ће то лако тумачити као неку врсту нелојалности породици. С временом, дете ће једноставно престати да верује својим осећањима и инстинктима и сматраће да нема право на њих.
6. Посрамљују дете јер има и показује осећања
Родитељи нарциси неретко потпуно занемарују наде, веровања и тежње своје деце.
Од њих ћете вероватно чути коментаре попут: „Заправо ти се баш толико и не иде у парк, зар не?“ или „Откуд сад да хоћеш на одбојку? Зашто мислиш да је то за тебе?“
Имати нарцисоидног родитеља није нимало лако. Вероватно осећате недостатак самопоуздања, па и самопоштовања. А можда се бојите и да ћете сами грешити у односу са својом децом.
Али, истина је да многи одрасли људи који су имали родитеље нарцисе буду веома емпатични и мотивисани да са својом децом ствари раде на прави начин, тврди доктор Рамани Дурвасула.