Вест да је двадесетједногодишња мајка из Ковина својој шестомесечној беби давала лек Онзапин који служи за лечење шизофреније и тиме угрозила живот свог детета које је у стању кататоније примљено у болницу „Др Вукан Чупић“ прошла је помало незапажено.
Мајка је детету лек давала како оно не би плакало, односно да би било мирно.
Међутим, иако је овај случај екстреман, ситуација у којима родитељи посежу за лековима да би умирили дете много је више него што нам се чини. Код нас није неуобичајено да родитељи бебама у периоду одрастања када се оне буде ноћу, пре спавања дају парацетамол или бруфен како би „боље спавале“ или како их „не би мучили зубићи“. Слично је и са алкохолом, где родитељи верују да мала доза нема утицај. Ова пракса је такође врло штетна.
А лекови нису једини штетан начин на који родитељи умирују децу, каже саветница за родитеље Биљана Грбовић у емисији Јутро на Првој.
„У питању је криминално понашање и добро је да Закон ту врсту понашања препознаје. Међутим, као саветница у родитељству могу да кажем да јако често неке облике озбиљног злостављања деце ми заправо не приметимо. А један од најчешћих таквих облика је дозвола деци да проводе сате пред екранима. Данас имате веома много деце која су толико пред екранима да је њихов редован развој значајно ометен. Такви родитељи су озбиљни злостављачи, а Закон то не препознаје и не санкционише, иако има пуно деце која заврше и на психијатрији и са разним трајним оштећењима и проблемима психичке природе управо као последица боравка пред екранима. “ – каже Биљана Грбовић.
Она додаје и да је разлог који је ова мајка навела за давање тог лека беби заправо њена себична потреба да задовољи свој мир и лакши ток свога дана. Из истог разлога родитељи деци дају телефоне и чине исту врсту штете, истиче Грбовић.
Психолог и психотерапеут Снежана Анђелић каже да ми не знамо какво је психичко стање ове мајке, те да она можда има постпорођајну депресију што, по њеним речима, свакако није оправдање.
„Мајка после порођаја може бити у тавом менталном стању да она посегне за неким решењима за која зна да су лоша, али не може да се одупре. Женама после порођаја је потребна помоћ. Тело прави свој хормонални хаос који урушава ментално здравље особе. Зато је важно да мајке буду информисане, да зна да препозна кад јој није добро и да затражи помоћ уместо да се ствари заврше овако по дете“ – рекла је Анђелић.
За Онзапин педијатар Саша Милићевић каже да је опасан и да уопште није намењен деци, те да се даје пацијентима који пате од схизофреније, поремећаја личности па чак и болести зависности.
„Тај лек није ни регистрован за децу, а питање је и дозе. Она је жена дала тај лек детету, међутим то може направити велике проблеме што се овде и десило.“ – рекао је Милићевић.
Он је открио да је пракса да родитељи децу умирују на погрешне начине врло честа, посебно у иностранству, али није реткост ни код нас.
„Са идејом да беба буде мирна, да не плаче, да не добије килу, родитељи деци дају диазепам, па чак и бенседин. У западним земљама, да беба не би плакала после десет сати увече и узнемиравала комшије или да не би у авиону правила џумбус, родитељи посежу за лековима како би осигурали да дете буде мирно, што је заиста неразумљиво.“
Он каже да родитељи најчешће кажу да је то једна мала доза, да није страшно, да нису детету дали много лека, а заправо је свака доза ризик.
„Разлика између лека и отрова је заправо у дози. Сваки лек је и отров, само је питање у којој дози.“ – каже др Милићевић.
Психолог Снежана Анђелић каже да проблем настаје када родитељи не могу да поднесу бебин плач који доживљавају као атак на себе или као знак да су лоши родитељи.
„Родитељи верују да морају да смире бебу кад почне да плаче. Али бебин плач је нормално стање, то је начин на који она комуницира. Некад ће се смирити брже, некад ће јој требати више времена. Због тога не треба западати у очај. Ми у нашем друштву имамо неке сулуде идеје кад је реч о родитељству. Од деце очекујемо савршенство и врло смо склони осуђивању родитеља. Потребан нам је другачији став. Да, дете плаче. Да, преплакаће, али ја сам ту за њега, нисам га оставила, али не могу да му скинем звезду са неба да би ућутало.“ – објашњава Анђелић.
Она каже да њу, као дечјег психотерапеута јако забрине кад јој неко каже ‘моје дете је савршено добро’.
– Деца нису савршено добра и не треба да буду. Они су живахна људска бића која скачу, играју се, захтевају. С њима увек имате неку расправу, они пробијају границе, ви их поново постављате. И то је један НОРМАЛАН процес. Ако ви очекујете од вашег детета да буде лутка, онда купите лутку. Немојте да родите дете. А ако сте решили да имате дете то подразумева једну вечиту борбу где ви постављате границе, а дете тежи да их помера. То је природан процес у ком ми као родитељи имамо један здрав став и границу и боримо се. Али, ако имате јако мирно дете, забрините се. Од чега то дете одустаје? Где је његова воља? Где је његова личност? То мене много више забрињава.“ – рекла је Анђелић.
Говорећи о умиривању деце алкохолом, др Милићевић каже да мајке врло често током дојења пију пиво, како би имале мало више млека и да би беба „боље спавала“.
„То мора да се избаци.“ – каже др Милићевић.