Da li spadate u one ljude koji večito kasne ili u one koji uvek na dogovoreni sastanak stižu prvi? Naravno, niko vam neće zameriti ako tek ponekad zakasnite, pa čak ni ako vam se to često dešava ali to kašnjenje ne prelazi pet minuta. Ali, šta je s ljudima koji gotovo nikad ne stižu na vreme? Šta za njih znači dogovor? I, ako spadate u one koji uvek negde kasne, da li ste nekad razmišljali o tome kako se osećaju oni koji moraju da vas čekaju, iznova i iznova?
Logično je da budu iznervirani jer kašnjenje drugih ljudi odaje, pre svega, nedostatak poštovanja i obzira prema onima koji čekaju. Osim ako ste se pojavili sa baš dobrim izgovorom za kašnjenje koji je, po mogućstvu, van vaše kontrole (npr. udarili ste auto usput), kašnjenje šalje poruku: „Moje vreme je vrednije od tvog“, odnosno: „Ja sam važniji od tebe.“
Naročito je nepristojno kasniti na formalne i važne događaje poput venčanja ili sahrana ili na one koji podrazumevaju određeni precizan raspored dešavanja. Što, naravno, ne znači da je u redu konstantno kasniti na kafu sa društvom.
Psihologija kašnjenja
Kašnjenje vređa druge, ali takođe i podriva integritet osobe koja kasni jer zapravo može biti znak manjka inteligencije, veštine planiranja, snage volje ili empatije. Recimo, lako se može dogoditi da osobe koje kasne zapravo ne umeju da postave svoje ciljeve u neke vremenske okvire, pa tako pretrpaju svoj raspored ili čak potcene vreme koje im je potrebno da stignu na neko mesto.
Ali, pored ovog jednostavnog, postoje i neki skriveni, a vrlo česti razlozi zbog kojih ljudi kasne. Neki od njih uključuju kontrolu besa i agresiju, a drugi samozavaravanje.
Hajde da krenemo od samozavaravanja
Kao što smo rekli, kašnjenjem, naročito ako se često ponavlja, šaljete poruku onom ko čeka: „Ja sam važniji od tebe.“
Naravno, onaj ko kasni može pokušati tu poruku podsvesno da pošalje iako ona nije istinita. Naročito ako nije istinita. Stoga, osoba koja kasni se vrlo često zapravo oseća inferiorno u odnosu na druge, a kašnjenje koristi kao način da se nametne u datoj situaciji, da privuče pažnju ili čak preuzme kontrolu nad događajima. Možda ste primetili da neki ljudi koji često kasne imaju ujedno i običaj da prave scene, da se vrlo glasno izgovaraju, javljaju svima redom, odmah zovu konobara da ih usluži. Nije potrebno reći da je to pokušaj privlačenja pažnje i pasivna agresija.
Kakve veze bes i agresija imaju s kašnjenjem?
Osobe koje u sebi imaju skriveni bes, a spolja odaju utisak gotovo preterane smirenosti, kašnjenje mogu koristiti kao pasivno sredstvo za izbacivanje besa, bilo to svesno ili nesvesno. Kašnjenje je, u tom smislu, otpor ka ispunjavanju nekih razumnih očekivanja drugih ljudi. Kao što mu i samo ime kaže, pasivna agresija je prikriven način izražavanja ljutnje koji zapravo ne dozvoljava da se stvarni uzrok nezadovoljstva ispolji i otkrije. A pošto se ne otkriva, on se onda i ne rešava i problem može samo postati veći.
Važno je istaći i to da kašnjenje nije uvek nezdravo niti patološko ponašanje. Ponekad, a posebno ako se ponavlja sa istim ljudima, to je vaša podsvest koja vam govori da zapravo uopšte ne želite da budete tamo.
Svaki put kada kasnite možete mnogo da naučite samo ako sebi postavite jedno jednostavno pitanje: „Zbog čega ja kasnim, tačno?“. Čak i ako je to „samo zato što ste zauzeti“, zapitajte se zbog čega ste tačno tako zauzeti, baš tada. Jer, često, kad negde ne želimo da budemo, dajemo sebi milion zadataka i obaveza samo da bismo taj odlazak odložili.
Izvor: Psyhology today