Деца у Србији прва су у Европи по кличини времена које проведу пред екранима. То је показало истраживање EU Kids Online које је пратило понашање деце млађе од 13 година у 19 земаља. Србија је, по резултатима, највише препустила своју децу дигиталном свету.
Ово би требало да буде озбиљан аларм за институционално решавање проблема, односно за подизање нивоа едукације, првенствено родитеља који веома рано допуштају деци улазак у онлајн свет.
Кампања коју спроводи компанија А1, под називом #Boljionline, управо је фокусирана на то да сви чланови друштва, а пре свега најмлађи који су и најрањивији, науче да дигиталне технологије користе умерено и правилно. Да не дозволе да интернет и екрани буду испред стварног живота.
Иако је то можда парадоксално, с обзиром на то да се ради о компанији која управо профитира од времена пред екранима, друштвена одговорост понекад мора бити испред профита.
Све више времена проводимо повезани, а све мање присутни. Управо о том парадоксу дигиталног доба разговарало је више од 200 учесника конференције #BoljiOnline: ПАУЗА, одржане на Шумарском факултету Универзитета у Београду.
„Наша деца проводе у просеку шест сати онлајн. Викендом чак ДЕВЕТ. У просеку, пазите. Ми у склопу кампање #BoljiOnline обилазимо школе у Србији и утисак је да су деца врло свесна да проводе превише времена пред екранима. Ја сам такође, у оквиру свог пројекта, урадила истраживање где сам одвојила јужну Србију, централну Србију, Београд и Војводину. И шта се испоставило? Деца у јужној Србији најмање времена проводе на телефону, просечно око 3,5 сата дневно, у Војводини је то 5 сати. Такође, њихови капацитети за емпатију су виши него код друге деце и оно што је мени такође било важно, деца на нижем узрасту имају веће капацитете за емпатију, а како одрастају некако га губе.” – казала је психолошкиња Ана Мирковић на Панелу одржаном у склопу конференције.
Она каже и да је питање да ли су узрок томе дигиталне технологије којима су деца препуштена сама, да ли зато што вршњачка група постаје доминантнија како расту, док се родитељи повлаче или је нешто треће.
”Оно што дефинитивно знамо и ми психолози кроз праксу јесте да што смо више пред екранима, то смо мање емпатични.” – каже Мирковић.
На истом панелу говорио је и Ђорђе Вуксановић, директор за резиденцијалне кориснике у компанији А1, али како сам каже, из угла родитеља.
”Као компанији, нама је пословни циљ да градимо базне станице и имамо што већи број корисника. Али, мислимо да је наша одговорност да укажемо на ово о чему данас говоримо. Технологија јесте наша развојна снага и доноси нам много добрих ствари, али прекомерна употреба је проблем ког смо сви ми свесни и треба да пронађемо начин да тај проблем решимо. Проблем је у томе што ми, одрасли, знамо да будемо помало лицемерни. Имамо јако добре изговоре зашто ми морамо да узмемо екране у руке, а деца не треба. Јер ми користимо увек телефон за посао, за одговарање на мејлове, да пратимо нешто у вези посла, а деца само ”блеје”. Деца препознају у томе лицемерство и зато не прихватају да их саветујемо. Зато желимо да укажемо на овај проблем и да онда кад то освестимо, радимо на томе.” – казао је Вуксановић.
Модератор панела, психолог и водитељ Драган Илић изнео је занимљиву опсервацију која се тиче зависности од екрана.
”Када говоримо о том лицемерју у генерацијском смислу и о зависности, морам да приметим да сам највећу зависност од дигиталних технологија приметио код пензионера који се навуку на ТикТок. То је језиво. То је сатима камена фаца и скроловање. Пет и више сати дневно. Имам комшију и комшиницу који тако седну заједно и не примећују једно друго.” – испричао је он.
Осврнуо се и на показатеље проблема с менталним здрављем, при чему је издвојио два главна која могу да нам укажу да нешто није у реду – кад не можете да спавате и да читате.
Али Ана Мирковић додаје и многе друге индикаторе које су нам донеле управо дигиталне технологије, односно њихова претерана употреба.
”Ту су когнитивни проблеми, деца тешко памте и теже се фокусирају, па емоционални проблеми психолошке природе, анксиозност, осећај депресије, буђење са неким страхом, па тај чувени ФОМО (страх од пропуштања, а сад постоји и No like fobia, страх да вам нико неће лајковати објаве и фотографије на друштвеним мрежама. Имамо на послетку и те физиолошке проблеме, са ѕглобовима, раменима, очима…” – упозорава Мирковић.
У оквиру кампање #BoljiOnline Ана Мирковић и тим A1 обишли су 110 школа широм Србије, где су разговарали са више од 16.000 наставника, родитеља и деце, како би им помогли да освесте све опасности прекомерне употребе екрана.
”Као компанија користимо своју снагу да допремо до што већег броја људи и промовишемо здраву употребу технологије. У плану је и национално такмичење у школама, где ће ученици решавати квизове на тему односа према дигиталном свету. Очекује нас још много посла на том путу.” – казао је Ђорђе Вуксановић.
Драган Илић присетио се и кампање у којој су просветни радници представљени као најважнији инфлуенсери, што је како је рекао, била једна од најлепших кампања кроз коју су промовисане праве вредности и прави људи.