Deca u Srbiji prva su u Evropi po kličini vremena koje provedu pred ekranima. To je pokazalo istraživanje EU Kids Online koje je pratilo ponašanje dece mlađe od 13 godina u 19 zemalja. Srbija je, po rezultatima, najviše prepustila svoju decu digitalnom svetu.
Ovo bi trebalo da bude ozbiljan alarm za institucionalno rešavanje problema, odnosno za podizanje nivoa edukacije, prvenstveno roditelja koji veoma rano dopuštaju deci ulazak u onlajn svet.
Kampanja koju sprovodi kompanija A1, pod nazivom #Boljionline, upravo je fokusirana na to da svi članovi društva, a pre svega najmlađi koji su i najranjiviji, nauče da digitalne tehnologije koriste umereno i pravilno. Da ne dozvole da internet i ekrani budu ispred stvarnog života.
Iako je to možda paradoksalno, s obzirom na to da se radi o kompaniji koja upravo profitira od vremena pred ekranima, društvena odgovorost ponekad mora biti ispred profita.
Sve više vremena provodimo povezani, a sve manje prisutni. Upravo o tom paradoksu digitalnog doba razgovaralo je više od 200 učesnika konferencije #BoljiOnline: PAUZA, održane na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
„Naša deca provode u proseku šest sati onlajn. Vikendom čak DEVET. U proseku, pazite. Mi u sklopu kampanje #BoljiOnline obilazimo škole u Srbiji i utisak je da su deca vrlo svesna da provode previše vremena pred ekranima. Ja sam takođe, u okviru svog projekta, uradila istraživanje gde sam odvojila južnu Srbiju, centralnu Srbiju, Beograd i Vojvodinu. I šta se ispostavilo? Deca u južnoj Srbiji najmanje vremena provode na telefonu, prosečno oko 3,5 sata dnevno, u Vojvodini je to 5 sati. Takođe, njihovi kapaciteti za empatiju su viši nego kod druge dece i ono što je meni takođe bilo važno, deca na nižem uzrastu imaju veće kapacitete za empatiju, a kako odrastaju nekako ga gube.” – kazala je psihološkinja Ana Mirković na Panelu održanom u sklopu konferencije.
Ona kaže i da je pitanje da li su uzrok tome digitalne tehnologije kojima su deca prepuštena sama, da li zato što vršnjačka grupa postaje dominantnija kako rastu, dok se roditelji povlače ili je nešto treće.
”Ono što definitivno znamo i mi psiholozi kroz praksu jeste da što smo više pred ekranima, to smo manje empatični.” – kaže Mirković.
Na istom panelu govorio je i Đorđe Vuksanović, direktor za rezidencijalne korisnike u kompaniji A1, ali kako sam kaže, iz ugla roditelja.
”Kao kompaniji, nama je poslovni cilj da gradimo bazne stanice i imamo što veći broj korisnika. Ali, mislimo da je naša odgovornost da ukažemo na ovo o čemu danas govorimo. Tehnologija jeste naša razvojna snaga i donosi nam mnogo dobrih stvari, ali prekomerna upotreba je problem kog smo svi mi svesni i treba da pronađemo način da taj problem rešimo. Problem je u tome što mi, odrasli, znamo da budemo pomalo licemerni. Imamo jako dobre izgovore zašto mi moramo da uzmemo ekrane u ruke, a deca ne treba. Jer mi koristimo uvek telefon za posao, za odgovaranje na mejlove, da pratimo nešto u vezi posla, a deca samo ”bleje”. Deca prepoznaju u tome licemerstvo i zato ne prihvataju da ih savetujemo. Zato želimo da ukažemo na ovaj problem i da onda kad to osvestimo, radimo na tome.” – kazao je Vuksanović.
Moderator panela, psiholog i voditelj Dragan Ilić izneo je zanimljivu opservaciju koja se tiče zavisnosti od ekrana.
”Kada govorimo o tom licemerju u generacijskom smislu i o zavisnosti, moram da primetim da sam najveću zavisnost od digitalnih tehnologija primetio kod penzionera koji se navuku na TikTok. To je jezivo. To je satima kamena faca i skrolovanje. Pet i više sati dnevno. Imam komšiju i komšinicu koji tako sednu zajedno i ne primećuju jedno drugo.” – ispričao je on.
Osvrnuo se i na pokazatelje problema s mentalnim zdravljem, pri čemu je izdvojio dva glavna koja mogu da nam ukažu da nešto nije u redu – kad ne možete da spavate i da čitate.
Ali Ana Mirković dodaje i mnoge druge indikatore koje su nam donele upravo digitalne tehnologije, odnosno njihova preterana upotreba.
”Tu su kognitivni problemi, deca teško pamte i teže se fokusiraju, pa emocionalni problemi psihološke prirode, anksioznost, osećaj depresije, buđenje sa nekim strahom, pa taj čuveni FOMO (strah od propuštanja, a sad postoji i No like fobia, strah da vam niko neće lajkovati objave i fotografije na društvenim mrežama. Imamo na posletku i te fiziološke probleme, sa ѕglobovima, ramenima, očima…” – upozorava Mirković.
U okviru kampanje #BoljiOnline Ana Mirković i tim A1 obišli su 110 škola širom Srbije, gde su razgovarali sa više od 16.000 nastavnika, roditelja i dece, kako bi im pomogli da osveste sve opasnosti prekomerne upotrebe ekrana.
”Kao kompanija koristimo svoju snagu da dopremo do što većeg broja ljudi i promovišemo zdravu upotrebu tehnologije. U planu je i nacionalno takmičenje u školama, gde će učenici rešavati kvizove na temu odnosa prema digitalnom svetu. Očekuje nas još mnogo posla na tom putu.” – kazao je Đorđe Vuksanović.
Dragan Ilić prisetio se i kampanje u kojoj su prosvetni radnici predstavljeni kao najvažniji influenseri, što je kako je rekao, bila jedna od najlepših kampanja kroz koju su promovisane prave vrednosti i pravi ljudi.