О томе због чега деца ноћу прелазе у родитељски кревет, да ли би то требало да брине родитеље, као и кад је тренутак да се у том погледу осамостале, говориле су за емисију Хајде да разговарамо на Euronews Srbija психијатар и психотерапеут Ирена Ђорђевић и уредница родитељског портала „Свет за нас“ Јасмина Михњак.
Ђорђевић је пре свега истакла да би најуниверзалнији одговор на питање када би родитељи требало да кажу доста био „онда када су спремни за то“.
„Где је нека граница, то је сад врло индивидуално и управо тако треба и посматрати. Углавном, с почетка, када је дете врло мало, родитељима буде једноставније да деца преспавају код њих у кревету, посебно уколико се деца учестало буде током ноћи“, наводи психијатар.
Ђорђевић објашњава да родитељи често дете пребацују у свој кревет како не би ноћу устајали више пута. Њен је савет да ништа не треба силити и противи се томе да нешто треба радити противно вољи детета, посебно ако је нагло.
„Ипак је важно да дете осети безбедност, сигурност, да може некако да зна да је родитељ у сваком тренутку ту, ако је у другој соби, да је присутан, да је ту за њега уколико му нешто затреба. Некада се дешава да и деца школског узраста и деца која су у пубертету такође имају страхове и имају потребу да спавају са родитељима. Јако је важно да се и то испрати, да то исто буде функционално, да се разговара о страховима које деца имају, да се ради на томе, да то превазиђу“, објашњава она.
Јасмина Михњак напомиње да је важно да се не шаље родитељима порука да нешто мора овако или онако јер је то, по њој, нешто што највише буни родитеље.
„Ако су негде прочитали или чули да дете у одређеном узрасту треба већ да спава самостално у својој соби у свом кревету, а они још увек нису успели да одвоје дете, онда имају дилему око тога да ли то може да нашкоди детету и да ли они исправно раде оно што раде. И заправо сва њихова питања се увек врте око тога ‘да ли сам ја довољно добар родитељ и да ли је ово што радим најбоље могуће и за мене и за дете?'“, каже Михњак.
„Оно што бих ја овде истакла, мислим да је важно да се дотакнемо те теме, јесу оне ситуације када родитељи нису свесни, када ми заправо из неке своје потребе задржавамо дете у нашем брачном кревету, и то се врло често дешава када се партнери већ негде удаље и почне та блискост да буде на дистанци. И на неком несвесном нивоу може то спавање са децом да нас заправо још више удаљава од партнера, односно да нас чува од тога да се излажемо поново некој нашој нелагодности, да треба поново да успоставимо блискост са нашим партнером“, каже она.