O tome zbog čega deca noću prelaze u roditeljski krevet, da li bi to trebalo da brine roditelje, kao i kad je trenutak da se u tom pogledu osamostale, govorile su za emisiju Hajde da razgovaramo na Euronews Srbija psihijatar i psihoterapeut Irena Đorđević i urednica roditeljskog portala „Svet za nas“ Jasmina Mihnjak.
Đorđević je pre svega istakla da bi najuniverzalniji odgovor na pitanje kada bi roditelji trebalo da kažu dosta bio „onda kada su spremni za to“.
„Gde je neka granica, to je sad vrlo individualno i upravo tako treba i posmatrati. Uglavnom, s početka, kada je dete vrlo malo, roditeljima bude jednostavnije da deca prespavaju kod njih u krevetu, posebno ukoliko se deca učestalo bude tokom noći“, navodi psihijatar.
Đorđević objašnjava da roditelji često dete prebacuju u svoj krevet kako ne bi noću ustajali više puta. Njen je savet da ništa ne treba siliti i protivi se tome da nešto treba raditi protivno volji deteta, posebno ako je naglo.
„Ipak je važno da dete oseti bezbednost, sigurnost, da može nekako da zna da je roditelj u svakom trenutku tu, ako je u drugoj sobi, da je prisutan, da je tu za njega ukoliko mu nešto zatreba. Nekada se dešava da i deca školskog uzrasta i deca koja su u pubertetu takođe imaju strahove i imaju potrebu da spavaju sa roditeljima. Jako je važno da se i to isprati, da to isto bude funkcionalno, da se razgovara o strahovima koje deca imaju, da se radi na tome, da to prevaziđu“, objašnjava ona.
Jasmina Mihnjak napominje da je važno da se ne šalje roditeljima poruka da nešto mora ovako ili onako jer je to, po njoj, nešto što najviše buni roditelje.
„Ako su negde pročitali ili čuli da dete u određenom uzrastu treba već da spava samostalno u svojoj sobi u svom krevetu, a oni još uvek nisu uspeli da odvoje dete, onda imaju dilemu oko toga da li to može da naškodi detetu i da li oni ispravno rade ono što rade. I zapravo sva njihova pitanja se uvek vrte oko toga ‘da li sam ja dovoljno dobar roditelj i da li je ovo što radim najbolje moguće i za mene i za dete?'“, kaže Mihnjak.
„Ono što bih ja ovde istakla, mislim da je važno da se dotaknemo te teme, jesu one situacije kada roditelji nisu svesni, kada mi zapravo iz neke svoje potrebe zadržavamo dete u našem bračnom krevetu, i to se vrlo često dešava kada se partneri već negde udalje i počne ta bliskost da bude na distanci. I na nekom nesvesnom nivou može to spavanje sa decom da nas zapravo još više udaljava od partnera, odnosno da nas čuva od toga da se izlažemo ponovo nekoj našoj nelagodnosti, da treba ponovo da uspostavimo bliskost sa našim partnerom“, kaže ona.