Ако сте одрасли као јединац, онда сте у неком периоду свог живота сигурно имали прилике да чујете како вам говоре: ”Ох, сигурно си био усамљен” или ”Аааа, мамин и татин размаженко” или ”Је л’ ти тешко кад треба да направиш компромис?”
А истина је да је у ствари свака генерализација непоштена. Примера ради, моја девојчица има много другара у одељењу. Једном приликом се њих десетак играло напољу и почели су да је задиркују. Отрчала је кући у сузама, а за њом је дошла другарица која је међу њима једина јединица.
Дакле, себичност, размаженост или неспремност на компромис уче се у породици. Да, можда је родитељима јединца теже да свом детету усаде неке вештине које се стичу кроз одрастање с браћом и сестрама, али далеко од тога да је немогуће.
Ипак, постоје одређене теме које најчешће искрсну код јединаца када у одраслом добу дођу на психотерапију. То је открила психотерапеут Ребека Грин, аутор књиге ”Једно и то је то: Водич за одгајање срећног и успечног јединца”.
Могуће је да ће тежити да у одраслом добу успоставе с неким однос као са братом или сестром
Истина је да, наравно, постоје деца која се осећају усамљено зато што долазе из мале породице и немају брата или сестру. То што није реч о правилу, не значи да се ово не дешава.
“Јединци имају мањи број чланова породице на које се могу ослонити за помоћ и подршку, него неко ко има браћу и сестре” – објаснила је Грин. “Празници могу бити посебно извор усамљености за неке јединце јер немају она велика породична окупљања кад код родитеља дође више породица.”
Као одрасли, можда ће покушати да ту врсту односа успоставе са неким људима у свом животу. Али, ово не мора бити нешто лоше.
“Јединци на тај начин могу помоћи својој деци да науче да стичу и граде блиска пријатељства.“ – казала је Грин.
Осећај да су једини одговорни за бригу о остарелим родитељима
“Много је одраслих јединаца који осећају оптерећење и стрес јер су једини на које се њихови стари родитељи ослањају.” казала је Грин.
Ово укључује понекад и свакодневне обиласке, помоћ око спремања куће и оброка, одвођење код лекара. Ако родитељима помоћ треба често, а деца уз то имају и своју децу којој је потребна брига, пуно радно време и не живе баш близу својих родитеља… па, израчунајте већ ниво стреса јединца који се нашао у тој ситуацији.
У нашим условима то не може свако да приушти, али Грин предлаже да се у таквим случајевима обавезно пронаше помоћ треће особе, која би за то била плаћена. Нажалост, осим што је велики финансијски издатак, код нас је проблем и осуда друштва, због које се многи устручавају да бригу о родитељима поделе с неким ко није породица.
“Ово је тема о којој би било добро разговарати док су родитељи још у снази, те план (укључујући и финансијски) направити на време. У супротном, јединац заиста може доћи у ситуацију која делује готово безнадежно – да бира између своје примарне породице и бриге о родитељима.” каже ова психитерапеуткиња.
Ми додајемо да се то сигурно може догодити и онима који имају браћу и сестре који нису заинтересовани да се укључе у бригу о родитељима. Ређе, али наравно да може.
Могуће је да ће сами себи наметнути притисак да буду савршени
Премда пуна пажња коју јединац можда добија од родитеља води ка стварању блиске везе с њима, нека деца то могу осећати и као притисак – као да се сваки њихов корак посматра и анализира.
“Јединци понекад могу осетити притисак од стране родитеља, знајући да су они једини у које се уздају да ће их учинити поносним својим успесима. То, даље, може довести до тога да живе у страху да не разочарају најпре родитеље, а онда се то преноси и на друге људе у њиховом животу, касније кад одрасту.” – објаснила је психотерапеут Ребека Грин, иначе и сама јединица.
Могуће је да ће у везама бити врло независни
“Одрастати као једанинац може значити да ће соба створити веома висок ниво независности, што се може посматрати и као снага и као слабост.” казала је Приа Тахим, психолог.
У смислу снаге, то значи да су јединци често веома вешти у томе да сами реше неки проблем, пронађу забаву и генерално буду задовољни у кад су сами са собом.
“Међу њима су неретко сјајни лидери који су врло иновативни” казала је Грин. “Ипак, други са стране могу то тумачити као шефовање и покушај јединца да све ради по свом.”
Могу имати осећај да их други не разумеју или имају предрасуде према њима, само зато што су јединци
У групама за подршку јединци врло често износе баш овај проблем, каже Ребека Грин.
“Дефинитивно та стигма и даље постоји, зато што су породице са двоје или више деце у већини. Имати брата или сестру сматра се ’нормалнијим’ него немати.”
И као да то није довољно, неретко се ти стереотипи користе и у књигама, филмовима, рекламама… где се јединци приказују као размажени, себични, без социјалне прилагошености.
”Дефинитивно је потребно да се друштво фокусира на снаге које јединци носе у себи и да им не суде само на основу тога имају ли или немају брата или сестру.” – каже Грин.