Мисли мудрог индијског песника Рабиндраната Тагоре (1861–1941) о васпитању и образовању деце драгоцена су помоћ родитељима и настаницима, јер јасно и проницљиво указују на најважније елементе на којима почива здрав – целовит развој личности младих.
„Ми смо рођени у овом свету да бисмо га прихватили, не само да бисмо сазнали о њему. Знање нас можда може учинити моћнима, али пуноћу достижемо само ако смо пуни саосећања. Највише образовање није оно које нам пружа само чињенице, већ оно које чини да нам живот буде у хармонији са свим створеним.
Али ми наилазимо на то да школа такву поуку о саосећању не само да занемарује, него се чак и бори против ње. Од најранијег детињства стварају нам навике и намећу знања на такав начин да се наш живот одваја од природе, а наш ум и свет се од наших најранијих дана представљају као супротности. Тако је највише образовање за које смо предодређени занемарено, а ми смо натерани да изгубимо наш свет да бисмо, уместо њега, нашли гомилу података. Ми детету одузимамо Земљу да бисмо га научили географију, одузимамо му језик да бисмо га научили граматику. Он жуди за Причом, а затрпан је списком чињеница и датума… Дететова природа буни се против таквог нечовечног поступања, патећи свом својом снагом, да би напослетку била у потуности ућуткана казном.“
Како мудри песник Тагоре сагледава циљ човековог образовања? На шта упућује родитеље и све васпитаче деце?
„Циљ образовања је да човеку пружи јединство истине. Некада давно, када је живот био једноставан, сви различити аспекти човека били су у потпуном складу. Али, када је дошло до раздвајања интелекта од духовног и физичког, образовање је свој нагласак ставило на интелектуални и физички део човека. Ми искључиво обраћамо пажњу на то да дамо деци податке, не схватајући да таквим приступом продубљујемо јаз између интелектуалног, духовног и физичког. (više…)