Веома је мало приручника намењених онима који се припремају за рад или раде у комбинованим одељењима радовне наставе. Потребно је више организоване сарадње у сагледавању проблема рада у комбинованом одељењу и његовом унапређивању у границама могућности самих учитеља. Неопходно је објединити задатке који представљају оно што се у постојећим условима може остварити, оно што је сам учитељ прихватио као свој задатак и за ста је оспособљен, и на крају, онога што се у самој теорији препоручује и ста је у пракси применљиво.
Овом приликом изнећу пар својих личних запажања који могу бити од користи млађим колегама приликом рада у комбинованом одељењу.
Пажња ученика у нижим разредима је често краткотрајна и ненамерна. Организација рада учитеља треба да буде таква да не омета рад других ученика и обрнуто. Учитељ подешава гласност разговора тако да у разговору сви могу да учествују, али да тиме не ометају друге. Из тог разлога, ученици се групишу на што мањем простору. Својим говором даје пример ученицима и контролише њихову гласност у говору.
Такође, ученици се групишу на што мањем простору, и ако група није велика, могуће је водити разговор седећи,тако да учитељ седи међу њима као члан њихове групе. Кретање треба свести на најмању меру, јер оно лако може да омета пажњу присутних и да продужи време у комуницирању. Ученици треба да виде једни друге и да прате рад у групи. Наравно, најмлађи ученици нису у стању да дуго седе, и тада учитељ треба да организује њихово заједничко кретање у току часа. Да промене места седења, устану и погледају шта је ко урадио, и то најбоље када се прави прелаз између фронталног и самосталног рада. Развијена подељена пажња је једна од специфичности наставничког позива, и она се стално развија. Тако да учитељ без тешкоћа може у истом тренутку једне да слуша и прати њихов ток излагања, друге да види и кад их не гледа; једнима да нешто показује, друге да чује о чему разговарају. Учитељ у сваком моменту има све ученике у одељењу у видном и слушном пољу.
Дешава се да учитељ није задовољан радом групе, пара или појединаца који раде, и када је упозорење неопходно,он то цини погледом, мимиком на лицу, покретом. Таквим начином се спречавају или подстичу понашања појединаца који ометају друге у раду или су пасивни.Најчешће су оваква упозорења довољна да би се свако усресредио на свој рад. Ученици прекидају свој рад углавном када учитељ упозорава речима, појачаним гласом или опомињућим тоном.
Захтеви који се постављају учитељима приликом рада у комбинованом одељењу су комплексни, и стога учитељ мора посветити посебну пажњу планирању и програмирању рада, да би тај рад био за наставника лакши и једноставнији а за ученике разноврстан и динамичан. Само тако ни успех неће изостати.
Славица Ердељановић
ОШ „Свети Сава“
Младеновац