Не треба посебно објашњавати – као родитељи, наравно да својој деци желимо најбоље. Желимо да буду срећни, да успеју, да пронађу место ком припадају. А у свему томе не смемо заборавити – најважнију улогу игра ментално здравље.
И премда већина људи можда мисли да су проблеми с менталним здрављем резервисани за одрасле, истина је заправо да већина ових проблема корене има у најранијем детињству. И нажалост, кад се ментално здравље занемари, све је теже контролисати проблеме који се могу десити. Добра вест је да, што пре схватите да се нешто догађа, пре ћете свом детету моћи да обезбедити помоћ која му је потребна.
Оно што је важно да знате јесте да ментални проблеми код деце изгледају много другачије него код одраслих. Ево шест знакова упозорења на које треба да обратите пажњу.
1. Изненадан и преплављујући страх
Обратите пажњу на то на који начин се мења расположење и начин размишљања вашег детета. Ако приметите изненадне нападе страха и ирационално посматрање појединих ситуација или појава као да је реч о катастрофи, то би могао бити знак фобије или анксиозности. Наравно, ове дијагнозе не треба да постављате сами, већ то, ако поменута понашања приметите, препустите професионалцима.
2. Нагло смањено интересовање за активности које иначе воли
Покушајте да се сетите времена кад сте били дете. Осим ако сте имали тешко и трауматично детињство (што се искрено надам да није случај) вероватно вас није било тако лако одвојити од неких активности које сте баш волели. Да ли је то игра луткама или жмурке напољу са друштвом, свеједно је. Исто је и са вашим дететом. Ако изненада неће напоље иако се чује дечја граја или не желе да иду у парк да возе тротинет или раде било шта друго што иначе воле – можда би требало да се потрудите да откријете шта се крије иза те промене.
3. Агресија (вербална и/или физичка)
Проблеми с менталним здрављем код деце неретко почињу агресијом или тиме што имају врло мало стрпљења. Ако сте приметили да ваше дете у школи/вртићу или код куће чешће улази у сукобе, разлог би могао бити и проблем с менталним здрављем. Деца од веселог и расположеног не постају агресивна и бесна без разлога. Чак ни у пубертету. Да, расположење им се може променити, али агресија је увек знак да треба да се упали црвена лампица.
4. Велике промене расположења
Наравно да деца имају право да промене расположење и да то није необично. Овде се говори о баш великим и баш изненадним променама. Оне које родитељ који познаје своје дете може да осети и окарактерише као необичне и несвојствене свакодневном понашању. Примера ради, ако приметите да вам је дете често снуждено и да више спава, то је велика промена. Или, ако приметите да много мање спава или говори ствари које иначе не говори, то је такође велика промена која не треба да прође незапажено.
5. Мањак комуникације
Ако имате дете које је радо и много причало о свему што му се дешава, а које је изненада постало затворено и ћутљиво, упалите аларм и покушајте да откријете разлог.
6. Губитак тежине
Ако дете мршави нагло, наравно да ћете проверити стање физичког здравља. Уколико је ту све у реду, имајте на уму да неретко болести попут депресије, анксиозности, па чак и психозе, почињу губитком апетита и последично мршављењем. Али, ово би могао бити знак и поремећаја у исхрани, посебно ако сте приметили другачији однос према храни.
Оно што је најважније је да своје дете пратите и да покушате да не подлегнете оправдањима попут „то је фаза“ или „такав је пубертет“. То је значи да на прву промену треба да јурите дечјем психијатру, већ да не игноришете и пратите понашање. На крају, родитељ који познаје своје дете, увек зна.