Увек имате старије ауторитете који не схватају да се ствари мењају, каже Ранко Рајовић, аутор НТЦ програма и оснивач Менсе у Србији.
О томе да је врло тешко некога ко има 10, 20 или више година искуства у раду са децом уверити да се ствари мењају и да напредујемо, те да старе методе треба мењати новим, Ранко Рајовић је више пута говорио. Овог пута, наводи пример свог разговора са професором на Педагошком факултету у Словенији који је изнео свој јасан став да је рана стимулација деце – мучење.
„Ја с тим имам искуства. Сећам се својих предавања и тог одушевљења кад сам почео да радим и да држим семинаре за васпитаче и учитеље у Словенији, на Педагошком факултету. И трајало је то годину дана да би ме онда сарадници с којима тамо радим позвали и рекли: ‘Ранко, данас имаш предавање у деканату.’ Ја их онда питам зашто ми то нису рекли, а они одговарају да треба само да причам све исто као и на семинарима које држим студентима и младим учитељима.“ – прича Ранко Рајовић у емисији Да сам ја неко на Н1.
Како каже, то је било предавање за декана, продекана и све шефове катедри.
„Није то ни једноставан задатак. И долазим ја на предавање и декан устаје и поздравља ме, док колегиница која ме је позвала распоређује све професоре. У једном тренутку један старији професор каже: ‘Зашто сте ви довели лекара да нам прича о раном развоју кад ми знамо све о томе. Зар треба некакав доктор нама да прича о раној стимулацији?’ Примећујем да је осталима непријатно и уверавају га да треба да чује оно што имам да кажем јер су то нове ствари. ‘Немам ја шта да чујем, али ето, дошао сам зато што сте ме позвали.’ одговара и каже ми да је рана стимулација за децу мучење.
Добро, кажем. А можете ли ви мени рећи шта је најтежа ствар коју дете мора да научи. Говор, наравно, одговара он. Да, говор. И дете тај говор научи до треће године. Па што га ми мучимо да учи најтежу ствар тако рано? Ако не треба да учи пре школе, што не ћутимо све време да га не бисмо мучили, па нека научи говор кад крене у школу?
‘А, па није то исто, говор се учи спонтано.’ – каже мени тај професор.
Али то није тачно, рекао сам. Говор се не учи спонтано, јер ако ћутимо дете неће научити да говори. Дете, дакле, до треће године учи најтежу ствар коју људски мозак за живота успе да савлада, а ви кажете да онда од треће до шесте године, у огромном периоду најинтензивнијег развоја, ми треба да направимо паузу и да не подстакнемо дете да развије своје потенцијале? Ништа ми тад није одговорио, али је на крају предавања први пришао да ми честита.“ – испричао је Ранко Рајовић и додао да је свуда, где год је радио, наилазио на људе који верују да све знају и да ништа не треба мењати.
„Али време се мења, окружење се мења, па укључите нове ствари у процес педагогије. Ако примећујете да је свака нова генерација све слабија, па зар нам треба бољи доказ да нешто треба да се мења?“ – казао је Рајовић.