Др Ранко Рајовић, шеф катедре за неуронауке на Педагошком факултету у Љубљани, говори на својим предавањима често о томе како је одгајао својих четворо деце и на тај начин учио важне лекције, стичући искуства која му и данас користе у раду.
Истиче, такође, да су родитељи склони томе да злоупотреба дечја колица, користећи их дуго, понекад на штету детета.
„Родитељи користе колица до друге, треће године. Кад их питам зашто, неки ми кажу па како само годину две да их користимо, кад смо их платили 500 – 600 евра? На то их питам, да ли им је заправо жао пара? Али није само то, кажу, колица су им и помоћ. То онда значи да ми тиме хоћемо себи да олакшамо, купили смо најбоља колица и онда шта, да их користимо до пете године? Јесте купили најбоља колица? Па дајте их некој жени која нема кад ваше дете напуни две године. Готово, нема више колица.“ – искрен је Рајовић.
Додаје да му родитељи често говоре како деца колица користе само мало док су у шетњи, да ускоче да се одморе, ако се уморе. Као одговор на то, испричао је једну причу.
„Имам четворо деце и с њима сам годишње пет или шест пута одлазио на планину Тару, где смо боравили у кући без струје и воде, а извор је био на 50 метара. Једне године, био је летњи распуст и било је јако вруће, па су ме питали да ли могу по сладолед. А до куће је био неки шумски пут којим се ишло до продавнице, око 5 километара. Рекао сам им да нећу сад да палим ауто по том путу, једино да идемо пешке. Тада су са мном били Ива, која је имала четири и Вук који је имао три године. Кажу, хоће да иду пешке. И кренемо.“ – прича Ранко Рајовић за емисију ПСИХОЛОГиЈА, на ХРТ-у.
Али, поставио је један услов. Ако деца кажу да су уморна, одмах се враћају кући. Јер то је, каже он, узраст када деца лако кажу „мама, тата, уморан сам, носи ме“. И родитељи се обично сажале и узму да их носе.
„Ишли смо тако шумским путем, а деца су на планини због змија увек носила чизме, чак и лети. И то су биле старе, потрошене чизме, са оним рупицама на ђоновима. Станемо ми на пола пута, каже Вук „пауза“ и почне да скида чизме. На моје питање шта је било, одговара да не зна. Ја узимам чизме, видим да су се ђонови напунили ситним каменчићима, па су тешке пола килограма. Нађемо грану, повадимо каменчиће и наставимо пут.“ – прича даље Ранко Рајовић.
Тог дана су, каже он, прешли 10 километара због сладоледа.
„Кад сам ја то видео, сутрадан, идемо тражимо вргање на једно брдо, сутра идемо на друго даље да тражимо лисичарке. Јер да кажем идемо у шетњу, то не може. Они морају да имају неки задатак који ће их мотивисати.“ – објашњава Рајовић.
Како каже, историја се сада понавља, па његов син Вук који има Тару и Видака, исто четири и три године, такође с њима одлази на Тару.
„На исти начин иду по сладолед, с тим што он на пола пута стане и тражи да се врати јер је уморан, па га деца бодре да није, да може, да издржи…“ – кроз смех прича Ранко Рајовић.
Поента ове приче заправо је та да родитељи, када дете има више од две године, из употребе треба да избаце колица.
„Ако ви видите да они због сладоледа са 3-4 године могу да пређу 10 километара, па нема оправдања. Каже неко, па ви мучите децу. Није то мучење деце, тако их спремате за живот. Да савладају један проблем, други, трећи пети… Они су пуни хормона среће кад се то догоди. А ми ако радимо све за њих, ми им то одузимамо…“ – објаснио је Рајовић.
Da li je realno da se ovaj covek pored svoja tri zvanja bavi pedagogijom?
Radi ono sto znas i ne pametuje vise molim te.
Свака част, тако треба. Ми смо некад пешачили с родитељима исто тако, кроз шуму скупљали шишарке у брали цвет багрема и хватали скакавце и ишли по воду. То је дибро и за њихова стопала и развој креативности, вештина сналажења з непознатом простору и наравно синапси јер трче, скачу, друже и смеју и наравно на чистом су ваздуху. После ће и боље јести и спавати.
Свако по својој памети!
Boli istina lenje roditelje koji stave naocare za sunce ( to je za decu tamna rupa na licu) i uzmu mobilni i glume momka i curu dok im je dete samo i tuzno u kolicima.
On je previše realan i naučno „potkovan “ znanjem i iskustvom da bi ga ti razumeo- razumela!
pa on upravo radi što zna. ti pametuješ a on radi svoj posao i to dobro
Какав глуп коментар
Deca stara 2,5 – 3 godine treba, u toku dana, da pređu 10-13 kilometara. Mnoga deca koja žive u gradu pređu 2-3km. Uticaj na psiho fizički razvoj je nemerljiv.
doktore,doktore,doktore,zna i puk nesto…
Doktore nisi me ubedio. Prvo i osnovno sva deca su razlicita, drugo i osnovno svi roditelji su razliciti. Pocevsi od tih osnova, kolica su pomocno sredstvo roditeljima da obavljaju svoje duznosti u odgajanju deteta i obavljanju obaveza. Ako smo dugo van kuce, kolica sluze da se dete malo odmori i odspava ako treba, a i da se prevezu torbe i ostalo koje roditelji sa malom decom vuku sa sobom. Tako da je koriscenje kolica individualno ne zavisno od cene istih.
Uveče na moru hoćete da prošetate, ili hoćete na savskom ili dunavskom keju da pređete par kilometara, kako to mislite da izvedete sa detetom od 3 godine. Kišobran kolica su zakon za takve stvari, detetu će ta šetnja prijati, pa makar pola puta prespavalo u kolicima, a prijaće i roditeljima.
mi smo nasa blizanacka poklonili, deca jos nisu napunila 2 godine! svaka cast!
Naravno da Vas nije ubedio,šta on zna, odgajio samo cetvoro dece, visegodišnje naucno iskustvo i istrazivanja,stvarno pojma nema.
Da nije tužno,Vaš komentar bi možda bio i duhovit.
Jedan normalan komentar i iz strucnog i prakticnog ugla ali nazalost primenjiv u malobrojnim slucajevima zbog roditelja koji nemaju ni vremena, a drugi finansija da odu na Taru, Goliju, Zlatibor, selo…
Komentari protiv ovog teksta su tek beznadrzni slucajevi.
Pozdrav za pisca teksta bez obzira na titule jer je „iskustven,“
I tetesantno, a ako ste krenuli sa dvogodišnjakom da pozavršavate neke poslove, sve lepo ide dok se ne baci na ulicu kao krpena lutka. Onda ga nosite!
Bas lepo on to pise. Ali recite mi, majka, jedno dete staro tri godine, drugo 4 meseca. Ide sa njima na pijac, autobusom. Beba je u kenguru a drugo dete pesaci. Vracanje sa pijace, pune ruke torbi, autobus…. Da li su i tada kolica suvisna za starije dete???
Lepo je kad tata vodi malu decu da hodaju po prirodi i korisno, svakako.
Deca treba da hodaju, trce, skacu i vrte se u krug, to je ono sto je dobro. I to sto cesce.
Ali… Ima momenata kada su kolica potrebna i do 4 godine.
U Svedskoj roditelji decu voze u kolicima do 4 i po godine i ne placaju dotle prevoz. Pa nisu bas invalidi.
Mama
Bas, kad bih isla sa dvoje djece bez kolica da nesto obavim ne bih nikad zavrsila. Naravno da provodimo vrijeme u prirodi i setamo i trcimo, ali nekad nemamo vremena za to. Ako idem do banke da platim nesto, umjesto 10 minuta isla bih sat i po. Ko ima vremena za to kad je radni dan. Vikend i godisnji, ok.
šta je pogrešno rekao. znate li koliko je normalna stvar za slovence i slovake jer sam ih lično vidjao na planinarenju sa decom. Vrh Rysy otac sa dva dečaka, u sloveniji dal voze bajs ili planinare to je njima kao da mi odvedemo dete na Kosmaj, ali kolima. Kada je moj sestrić bio 5 razred vodio sam ga na planinarenje na Taru, do Banske stene i nazad ima 10km. Nije bilo sladoleda, al on je bio u starkama, slučajno. Bilo je u grupi još par dečaka njegovog uzrasta pa mu je bilo zanimljivo. Bilo smo i na Zaovinskom sa busom, i sve to u jednom danu i nazad kući 3 sata busom. Kazem ne mora svako baš ozbiljno da planinari sa decom. ali ka Banskoj steni je put za kola. Znači čist treking. Takvih jednodnevnih tura ima kolko hoćete. Ali lakše je nedelju provesti na telefonu. Da li vam je sada jasno zasto Novakov sin sa 9god nema tel. Jer mu realno ne treba. I mi dokle god vodimo i vraćamo decu iz škole nema potrebe.
Moje devojcice su prohodale sa nepunih godinu dana, i jedna i druga od tada vise nisu ni htele,niti sam ih ja forsirala da sede u kolicima, jedva sam docekala da prohodaju i kolica su ostala nova posle dvoje dece,al tako je bolje,verujte mi,mnogo brze se osamostale, jeste roditeljima malo teze,al brzo rastu, eto.
mnogo je lakse zdravije i jeftinije ici u svoju bastu sa decom nego autobusom na pijacu zato predlazem naturalizovanim gradjanima da se vrate u svoje selo i rade kod kuce a ne od kuce i odgajaju zdravu i sposobnu decu.
Uglavnom mame ovde polemišu, lakse se skroluje fejs i temu kad je dete u kolicima,ovako moras stalno nesto da mu odgovaras,pazis,gledas. Postalo mi mekani ,pasivni,gde nestade ona mocna nacija?
Мислим да савети овог гдина нису примерени за Србију. Више саосећања са онима којима треба пуно снаге да прегурају дан не би било на одмет јер текст овако претежно изазива иритацију. Немају сви кола, нити мужа да понесе кесе, нити живе у нечему што није периферија града (без тротоара и са пуно ђубрета где је баш „лепо“ да се дете од 2 год свакодневно мрцвари корачајући по „пејзажу“ до најближег буса), нити имају могућности за одмор на планини.
Moja sestra, brat i ja nijesmo imali kolica kad smo bili mali kao ni mnogi nasi vrsnjaci tako da se moze bez kolca potpuno. Moje dijete sad ima 16 mjeseci i sve manje koristimo kolica, tako da mislim da sa 2 god nece ni biti potrebna.